Просветни гласник

x р 0 н и к а

231

Босне све босанске сдатководне слојеве схватили као неогенске („Кеодепе 8и88иаб«егМШип§еп"). — Сада Кацер показује, да овде управо пмамо три разне Формације: а) Олигоцен (од прилике хатска етажа), који је доказан у каменоградским слојевина на источном ободу великог сарајевско-зеничког басена и у осковској области ; б) Доњи Миоцен (аквитански кат у уж. см., по Фуксу), у који спада већина мрког угља у Босни; — и в) Илиоцен (понтијски кат), у који спадају угљенити слојеви код Доње Тузле. Олигоцен је константован наласком биљних остатака у кречним лапорима код Зурнића (у каменоградским слојевима). Ту је ироФ. X. Енгелхарт нашао осам врста фосилних биљака, од којих је ЈЈгуапЛгогсЈев Ипеаггз Неег најкарактеристичнија, јер је искључиво олигоценска". 4. Живко ЈоксимовиЛ саопштава резултате својих летошњих екскурзија по јагодинском Дрном Врху. — „Источно подножје Црног Врха просецају Штинљанска Река и Каленовачки Поток у правцу СЗ—ЈИ. По овим долинама и оконим косама екскурзирајући сабрао сам и донео ове стене: гнајс (Јасика), биотитски микашист (Јевтин Бук у Штипљанској Реци), мусковитски микашист (Милићевске воденице у ПЈтипљанској Реци), наборити микашист (испод Јевтиног Бука), гранатски микашист (Л.ено Брдо), амФиболит (Јасика, Каленовачки Поток), гранулит (Јасика), антимонит (Јасика), мрамор (Јасика, Велики Врх и Таван) и арагонит (Каленовачко Врело). Испод масе као снег белог арагонита избија врло јако врело бистре воде. Што се .тиче међусобног односа ових стена, могу само то рећи да од микашиста најнижи ниво редовно заузимају слојеви биотитског микашиста. Интересантно је суседство гранулита с антимонитом, мрамором н гранатским микашистом; доцнија подробна испитивања можда ће утврдити, да је постанак мрамора и гранатског микашиста, а и појава антимонита, у узрочној вези с ерупцијом гранулита. — На неколико места могао сам лепо проматрати правац пружања слојева. У Штипљанској Реци добио сам ове резултате: код Мидићевске воденице пружање ССИ—ЈЈЗ, пад у источно поље нод углом од 40°; на Јевтином Буку пружање скоро С—Ј; изнад Јевтиног Бука пружање ССИ—ЈЈЗ, а пад у западно поље под углом од 30°. У Каленовачком Потоку пружају се слојеви микашиста такође правцем ССИ—ЈЈЗ, а падају у источно поље под углом од 27°. Највиши врх Црног Врха (Велики Врх) састављен је од мрамора. Изгледа да слојеви мрамора препокривају све друге сдојеве досад поменутих стена. Ово се бар јасно види на Тавану, једној коси Малог Врха. — Југоисточно од Јагодине налази се коса Гиље, одакле сам донео гнајс и микашист. Слојевитост им је нејасна, с тога с резервом наводим да им је пружање СИ—ЈЗ, а пад к ЈИ".