Просветни гласник

354

ПРОСВЕТНН глдсник

разреде средњих школа" израђеном и по" Бонје-у, а које без регистра и прегдеда садржаја износи осамдесет седам дистова, има г. Јуришићева рада свега седамнаест и ио листова. Све остадо шездесет и девет и по листова иревод је из дела Бонје-ова. Да разгдедамо најпре то што није узето из Бонје-ова дела, те се може сматрати као г. Јз г ришићево. 1 У систематици се прво проучавају ангиосперме и то најпре дикотидедоне, које су иодељене у три реда: дијадппетаде, гамопетале и апетале. Међу дијалипетадама је пређено 15 племена, од којих су истакнута као главнија: В,аштси1асеае, СгисИегае, Сагуорћу1еае, Козасеае, РархШопасеае и ХЈт1)е1И1'егае. Ако сравнимо начин проучавања појединих ових племена са проучавањем истих у ботаниди г. Јуришићевој за II разред, опазиће се, да је он остао исти као што је и тамо био, само што је овде излагање много краће. У истини, и тамо се почиње са описом једне биљке као главним прдставником па се, пошто се она опише, изводи одлика целог племена. Ја мислим да се овде г. Јуришић могао лепо угледати на Козарчев начин излагања. Код Козарца 1 ), при проучавању једног племена, долази најпре одлика тог племена у опште по цвету, па тек после долазе поједина набрајања одступања по родовима. Друга је ствар : како ће се доћи до те одлике? То се оставља наставнику, који ће узети неколико примера, било пробравши извесне биљке из племена било, узевши неке делове биљне као плод, цвет или семе. Код Козарца и стоји увек у заглављу испод имена илемена шта би се могло узети за проучавање и чиме би наставник дошао до потребне племенове одлике. Ево како се код Козарца почиње баш прво племе међу дијалипеталама: „Кашшси1асеае Јизз. Љутићи. грађа за изучавање: неке Феле сасе (Апешопе) дебела јаспра (Каттси1из ћиЉозиз) и ледињак (Катшси1из Исапа), копптац (СаНћа), плод од кандилке (Адш 1е§1а). Цветни омотач сложен од слободних лисака ио 5 у сваком кругу, ирагиници слободни, са круницом не срасли, веЛином многобројни, илодници слободни, сваки иостао од једне илодне лиске. 11 Ово, што је главно за све, Ко.зарац истиче увек напред зби]ено као .. у неку Формулу, а у исто нам време даје и грађу за проучавање. Тек после овога он се упушта у проучавање појединих родова и врста. И тако јекод њега свуда. Овакво излагање има тудобру страну, што се ученици на неколико примерака из једног племена уче ухватити једну одлику, < и што је тим остављено наставнику да он у иредавању ту одлику из датих примерака истакне. Ја налазим да је Козарац много боље погодио метод у систематској настави за више разреде него ли што је то г. Јуришић Ј ) Овде миелим на његов уџбеник за више разреде.