Просветни гласник

хроника

361

еви к ИСИ, а на Малој Чуки к ЗЈЗ. На северозападном крају ове антик.линало денудовани су млађи мезозојски слојеви све до лијаских, на којима се иак види, да им се пружаље заокружује и да им пад поступно из североисточног правца преко северног, северозападног и западног пре лази најзад у југозападпи. Ово нам показује, да се налазимо на ободу целога овог планииског венца, који овде и тектонски престаје. Западно од овога места (код мајданске ћуприје) јављају се преко лијаских сло јева познати келовејски пешчари с многобројним Фосилима ( Геолошки Анали IV стр. 22). Ови сло.јеви падају наССЗ; интересно је, да им је пад знатно блажи (само око 23°), но у лијаских слојева. У повлати им се јављају једри, сиви и руменкасти. лапоровити кречњаци с рожнацима, који се разликују од кретацејеких што захватају горњи део Вршке Чуке и њену североисточну падину и можда представљају Титон. — Овога сам пута у мајданским коиинама сакупио доста доњолијаских Фосила, међу којима поред досад |,ознатих има још доста и таквих облика, који ће знатно повећати разноврсност ове заиста интересне Фауне ( Геолошки Анали, V други део, стр. 60). Само место одакле су ови фосили нисам могао разгледати, пошто су сада поткопи, по извршеном прерову. обурвани". 6. Проф. Свет. ГадовановиК приказује профил терена сниже Вратарнице и износи прве податке о тамошњем Лдјасу. — „При крају потока Задне јавља се повећа кршевита греда кретацејског кречњака с испрепуцалим и нејасно стратиФикованим слојевима, а испод њих дискордантно (с већим падом) долазе одмах лијаски пешчари, који се пружају са ССЗ на ЈЈИ и падају к ЗЈЗ под углом око 40°. У пешчарима се јасио разазнаје један ниво угљенитих глинаца око 4 м. дебљине. Изгдеда да овај лијаски терен долази овде неносредно преко кристаластих шкриљаца, на којима се, идући уз поток, види, да два пута мењају пад, те су с тога у средини проФила и назначене две уздужне раселине. Најзад преко кристаластих шкриљаца долазе онет лијаски слојеви с падом у источно поље: прво крупнозрни пешчари, па црни пешчари с нејасно очуваним Фосилима на површини ( (ЈегиИМа с/'. ГапсГсГ Кас1от. и ОнГгеа $рес.), затим глинци и најзад жућкасти и црвенкасти иешчари. Ова источна партија лијаског терена образује .једну синклиналу, те отуда глинци и лапори код напуштене мајданске зграде, у којима се налазе многи фосили (Фоладомије, плевромије, греслије, авикуле итд.), падају к ЈЗ, па се затпм, идући још даље уз иоток, виђају опет пешчари с крупним жервиљијама и остреама као и на првом месгу, и на послетку избија опет кристаласта подина с падом к ЈЗ. — Као што се из овога профила види, код Вратарнице имамо две лијаске зоне, једну западну, а другу источну. У западној зони нису нађени никакви фосили , али судећи ио томе, што се овде јављају поменути угљенити глинци, може се узети, да ће ова серија слојева спадати у доњи Лијас. У источној лијаској зони пак мо-