Просветни гласник

362

11Р0СВЕТНИ ГЛАСНИК

жемо засад издвојити два ката: прво и треће место с Фосилима, где су на површину слојева под утицајем времена избиле крупне острее и жервиљије, спадаће у доњи Јијас и одговараће нознатој доњолијаској Фауни Вршке Чуке, а средње је место (код напуштене мајданске зграде) ли®еровало сасвим друкчију Фауну, коју истина још нисам стигао детаљно проучити, али за коју ипак могу толико рећи, да се не слаже с доњолијаском Фауном Вршке Чуке, него да је из знатно вишег нивоа. 7. Проф. Свот. РадовановиК говори о пећини у Топлику изнад Вратарниде, износећи њену скицу. — „У кречњачком терену код Вратарнице има више пећина. али је од свију најинтереснија она у Тонлику. Отвор јој се налази на впсоком кречњачком одсеку близу Тимока, и из њега преко неправилно излучених складова бигра бије јак поток, који одмах тера воденицу. Изнад пећинског отвора и са стране његове виђају се шире пукотине, из којих, по причању мештана, послејачих киша, такође избија вода. што се нознаје и по црвеницом обојеној површинн кречњака на тим местима. Пећина има три дворане, везане за попречие пукотине правца ЈЗ—СИ и састављене узаним каналима, те се с тога у њу залази идући у главном к СИ. Одмах се кроз простран отвор улази у прву дворану, која је доста висока, мало јаче од 8. м. дугачка и сразмерно узана (око ЗУ 2 м.); на крају се рачва у два канала, од којих је десни сув, доста висок и само 3 м. дуг, а леви је узан, непун метар висине и кроз њега широм тече вода. Кад се побауљке прође кроз овај скоро 5 м. дугачак канал, улази се у средњу дворану, која је у почетку ниска и скоро 9 м. широка, затим поступно ужа и по средини засвођена, с повећим заднивеним огранком на левој страни и с великпм гомилама измета од слепих мишева. Ова је дкорана око 1-5 м. дугачка и при крају на 2 1 / 2 метра сужена. Сад се улази у један на лакат нревијени канал, који је близу 7 м. дугачак и ио средини проширен, а одавде у последњу, највећу (око 20 м. дугачку) дворану, која је у почетку ниска и мале ширине, а затим се нагло проширује и високо засвођава. Скоро цео овај проширени део иоследње дворане претворен је у плитак басен хладне и бистре воде, која у јаким млазевима пада с тавана пећинског и разбива се о низак а ши рок сталагмит од прилике у средини басена. Како је ирокапљивање воде сконцентрисано у јаке млазеве, то је ова иначе веома интересна нећина скоро без икаквог правог накита." 8. Ј)г. Дим. Ј. Ашула говори о потресима у Србији у току 1901. год. према подацима, које је добио од опсерваторије Вел. Школе. „По времену кад су се потреси јављали, могле би се издвојити две главне серије њихове. Прва серија почиње потресима од 17. марта. По интензивности и пространству највеће размере достижу у њој потреси од 20. марта, а завршују се иотресом од 11. маја. Друга серија почиње потре-