Просветни гласник

364

111'ОСВЕ'ГНИ ГЛАСНИК

оп1о1о§1(|ие (1е Г ИаИе, Болоња 1881.; Вгосс1п, Сопсћш1о§1а ЈовзИе 8и1 »арепшп;|, Ми.лаио 1814. 2. Разгледана је збирка минерала и Фосила из пиротске околине, коју је геолошком заводу устуиио проФ. Панта Милановић (троскве из потока код манастира Св. Илије на путу за Високу Ржану, пирит из Илова р близини Балта-Бериловца на десној обали Тимока,« титонски амонити с Високе Ржане). 3. Разгледана је збирка проФ. Михаила Живкоиића из околине Леновца, која по одредбама проФ. II. С. ПавловиИа нредставља врло богату голтску Фауну. — „На падини Оштре Чуке нађени су: Ћа1гса ОаиШпа (1 ; Ог1)., ^аггса с^. Сепекепзгз Р1с1е1, е1 Коих, 8са1аг1а 1)иргпгапа (ГОгћ., 8о1аггит сј'. АзИеггапит с!'Огћ., 1посегати8 С0ПСеп1гЈсиз Рагк.; 1позегати8 8а1отопг сГОгћ., Агса ПидагАгапа <1'Ог1).; 1\ Т аиШиз зрес., Ве1етпЈ1е8 тЈпЈтиз 1л81., с!'Огћ., Оезтосегаб ћЛауогЈапит сГОгћ., 1)езтосега8 ^егзгсозШит Мгсћ., Везтосегаз Веис1апИ Вгоп§п., ЕуГосегаз Адаззшапит Пс^ећ, ЗсМоепћасМа Мегтета поу . зрес., НатИез тгди1а!ив Вгоп§'., НатИез зрес., Е1зГаз1ег зрес. Из самог Леновца (с десне стране реке) имамо: Жаггса з(. С-епеуепзГз Р1с1е1 е! Коих> АроггЈгагз зрес. (а~Г(. Еђ^ау с!е Б ог.Ј, 1посегатиз 8и1саШз Рагк., 1посегати8 сј. 8а1отот сГОгћ., 1посегатиб сопсеп!гЈсиб Рагк., ВеХетпИез с{. тгпгтиз Р181., ЂезтосегаЗ Мауоггапит (1'Огћ., 1,уГосега8 Адаззгзгапит Р1с1е(, 1ЧатИез баиззигеапиз Р1с1е1 и НатИез зрес." 4. Прочитан је допис ироф. Цветка ПетковиКа о нотресу, који се т .Јагодини осетио 11. децембра 1901. год. око 9'/ 2 часова у вече. „ Потрес је пратила подземна тутњава као кад се тешка подрумска врата затварају. Дошао је с југопсточне стране и трајао је нешто више од секунде. Роворе да је био јачи потрес и око поноћи, али га ја нисам осетио." 5. Живко ЈоксимовиД, реФерише о раду Фридриха К,ацера 1 )Је Наир^гиде (1ез §ео1о§18сћеп Аи1 'ћаие8 с1ез Маје\'1са-већи'§ез ипс1 (1ег ТЈт§ећип§ уоп Бо1пја Тиг1а 1п Возп1еп, који је прошле године изашао у часопису СепГга1ћ1аМ 1иг МЈпегаћ, 0ео1. ии(1 Ра1аеоп1о1. — „У овој првој секцији босанске детаљне геолошке карге пластички разликује Кацер југозападну област брежуљака од североисточне планинске, коју скроз просеца било Мајевице у правцу са СЗ к .111. Језгро Мајевице састављено је од шкриљавог црвеног јурског кречњака, врло богатог аптисима и криноидским дршкама. Преко њих јс наишла средњоеоценска трансгресија; њени слојеви чине главну масу Мајевице, заузимају целу североисгочну област секције и само су местимице покривени