Просветни гласник

хроннка

365

млађим сдојевима. Ценећи по Фауни, држи да ће ови еоденски слојеви одговарати рончанским слојевима (Еопса-бсМсМеп). Издвојени су и олигоценски слојеви, али само према теренским проматрањима, а не и Фаунпстички. Западну и југозападну област секције заузимају средњомиоденскии плиоценски слојеви, од којих лајтовачки кречњаци, као трансгресија, препокривају еоцеиске и олигоценске слојеве. И Фаунистички и стратиграФски неогенски се слојеви ове секције необично слаа;у с бечким Неогеном. Речне су долине испуњене дилувиЈалним и алувијалним творевинама. Мајевичка је област проривена серпентинпма иперидотитима, дијабазима и мелаФирима, а има и туФова и туфних пешчара. Мајевица припада снажно убраној зони, у којој превлађују боре правца СЗ—ЈИ. Старији терцијарни слојеви први пут су поремећени крајем Олигоцена. Други пут је било убирање почетком Дилувије, кад су и плиоценски слојеви поремећени. С тога су само дилувијални и алувијални слојеви у хоризонталном положају. — Најлепши резултат овог Кацеровог детаљног геолошког картирања доњотузланске секције јесте рашчлањпвање Флиша на Јуру, Еоцен, Олигоцен и један део сарматских слојева." 6. П. С. ПавловиЛ говори о Терцијару у метохијској котлини. „На Викенеловој геолошкој карти од 1842. год. забележен је Терцијар по целом северном ободу метохијске котлине (од изворне области Дечанске Бистрице, па, полукружно, да испод Дрзника, на источпој страни Метохпје) и, у јужном делу, у долини Суве Реке, одакле се пружа на запад до Белог Дрина, захватајући уску зону на десној обали његовој. Из околине села Дрсника помињу и А м и Б у е и В и к е н е л многе конгерије, палудине, планорбе, Физе и лимнеје. Даршијак је одавде одредио само „ МуШиз (Сопдегга) Ђа1а1опгсиз Бебћ., Висстит (^вероватно МеЛапорзгз) ЂассаГит Вагћ. и РаШпгпа УгдиезпеИ Безћ." У својем раду Јоигпа1 сГип Уоуа§е сћшз 1а Тигчрп сГ Еигоре, изнео је Викенел слику ове последње врсте (таб. XX. сл. 7.), публикујући уз то и Даршијаков опис (стр. 88—89). — Мишљења о стратигра®ском положају метохијског Терцијара подљена су. Нај мај ер узима (Шег с1еп §ео1о§. Ваи (1. 1пзе1 Коз е!с. стр. 49.), „да се поуздано може изједначити с горњим палудинским слојевима." Без 81е{'агп га ставља (Без 1еггатз 1егИаге8 зирепеиге с1и ћа881п (Је 1а Ме<Ш:,еггапее, Б1е§е 1891. стр. 90.) у понтијскп кат, наводећи, поАми Буе-у, облике „ Ђгегззепзга 1Напди1аггз Раг1зсћ и Ме1апорзГз МагИтапа Гег." Андрусов га увршћује у свој први понтијски кат, примећујући „да није имао прилике проучити тамошњу конгерију, која се налази у колекцији бечког музеја, и коју Хернес одређујекао Сопдегга 1гГапди1аггз Раг^зсћ, а Брусина сматра да припада његовој врсти Сопдегга отгторзгз За Викенелов Висстит ЂассаГџт Андрусов држи да ће бити какав меланонсис с тупим ребрима (Ископаемна