Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

255

речи „шегИ.о" имамо у поменутој реченици два лична глаголска облика тегИо и ататив. Еад се сад према том преведе та реченица, а почетник ће је морати тако древодити, онда излази овај а1звш'<1шл: ,3аслужујем дакле марљивог земљорадника (по вокабулару: тежака) љубимо" (с!. и 71. страну). Речи „тегИо" могао је г. Еалик дати такво значење само с тога, што није читао реченицу у примерима и ирема њима давао значења речима у вокабулару. Да је читао примере, он би видео да је у том примеру реч „тегНо" арилог, а не глагол, и да значи „с правом, по заслузи", а не заслужујем. Тако би се морао цревести и пример (5. реченица под 11. бројем) „МегИо ј§кдг ашто т(;ег(1иш оИит <1а(;иг". На 8. страни под 13. бројем имамо овакву реченицу (6); „(Јшш. ваере сигае аштит асИИс1ап1;". Кад ученик потражи у вокабулару под 13. бројем значење речи диат, наћи ће да значн „него " и онда ће реченицу превести на српски језик овако : „Него често бриге муче душу", а треба превести „Еако често бриге муче душу". Г. Еалик узима да је реч диат свеза, а међу тим је ирилог. Ако потражимо реч диат .и у индексу латинских речи, наћи ћемо поред те речи бројеве 8 и 77, који упућују на те бројеве у вокабулару, али и под тим бројевима стоји диат само са значењем „ него ". Такви примери, у којима стоји диат уз адвербе и придеве, налазе се у целој књизи овде онде, али се ученик не може никако помоћи како да преведе те реч:енице. На 8. страни под 15. бројем гласи 2. реченица: СЈшз риегошш е* ујгогшн 1 §пога1 1ађи1аз <1е е<]ио" е!с. Под 15. бројем у вокабулару између осталих речи стоји п „Ае е^ио" (абл.)" са значењем ,с коња". Према том ће ученик превести овако ту реченицу: „Ео од дечака и људи не зна басне с копа " е!с, а међу тим овде Ае едио значи и о коњу", јер је тај израз и у српском и у латинском језику објекат. Г. Еалику је то локална одредба, те отуда мора бити и бесмислица у преводу. Тако исто неће моћи ученик превести како треба ни реченицу „Гтргшш роеНсат е! тивтат агШшз ПћегаШгаа ад.питегати8 " (страна 14., број 38.), јер је под 38. бројем у вокабулару а&питего преведено само са „убрајам". Према значењу речи 1опде „далеко" у вокабулару под 41. бројем ученик ће реченицу Отпшт ае<1Шс10гит уе!егит сиг1а 1оп§е рпта ев! е! та^шћиЈте е! 8р1еи <1оге" (види и 41. број примера) морати овако превести: „Од свих старих зграда курија је далеко ирва и по величини и по сјају". Тако би се превело 1опде и у примеру „"УШа ћопппит уИирегаге 1оп§е (асПНтит ев!" (26. страна, 85. број, 1. реченица,). Према значењу „ зрагдо сипам" у вокабулару под 43. бројем иревешће ученик зетта зрагдиМ (страна 16., број 43.) „семе сипају". Израз орИто тге (25. страна, 88. број) неће ученик моћи ни превести, јер не налази нигде значење тога израза,. Тако и „МеПиз ев( ипит <1Ш§еп1ег адеге диат р1ипта пе§1е§ед1ег" (28. страна, 95. број, 5. реченица) преводиће према значењу речи адеге „терати" (види у вокабулару под 95. бројем) овако: „Боље је једно марљиво терати него врло много немарљиво". Овде глагол адеге значи „радити", а г. Еалик је према немачком 1геп>еп узео значење „терати", не гледајући значење-; које та реч има у примерима. Препозицији аЛ није нигде дано у вокабулару оно значење, које одговара значењу што је у примерима (упореди 19. страну, 56. број ап та§по8... 1а1зогез и 11. страну, 25. број, 3. реченицу: — аЛ пог;а орега, што би се према значењу препозиције аЛ у вокабулару превело са „на нова дела и т. д.). Тако је и речи сопИпеШг у вокабулару под 79. бројем дано значење „садржава се", а међу тим према примерима на 24. страни под 79. бројем значи „ограничава се, окружује се, затвара се". Али досга, јер ко би могао све те примере побројати. Према том се ученик и то као почетник