Просветни гласник

254

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

под 81. бројем опет „1) = су", а за реч „најдубље 2 )" стоји у вокабулару под тим бројем „2) = нијвише" место да је казано „2) = дубок, аИиз", а под 84. бројем вокабулара опет погрешно стоји „1) = је" место „1) = су". Тако опет у вокабулару под 84. бројем стоји „2) = су", а те напомене нема, у примерима под 84. бројем. И бројеви појединих напомена означени су погрешно у вокабулару. Појединим напомепама означује г. Калик да се оно,, што треба превести, не преводи, на пр. на 21. страни (под 65. бројем у 2. реченици) има „мало 0) кућа 1 )", од чега по напомени 1. у вокабулару (под бројем 65) треба превести само реч „кућа", а не и реч „мало", јер му знак „о) с казује да ону реч, изнад које он стоји, не треба преводити. Напомене су више цута без икакве вредности, јер не казују ништа, на пр. на 47. страни под 163. бројем у 2. речениди стоји „иезнатно 2 )", а у вокабулару под 163. бројем стоји опет „3) = сићушно", али речи „сићушно" нема у индексу српских речи. Впше пута место једне речи, која је у примерима, употребљава у напомени у вокабулару другу реч, коју ће ученик друкчије преводити, на нр. на 8. страни нод 14. бројем у 8. речениди стоји „има 2 ) много сјајних мисли", а у вокабулару под бројем 14. стоји у наиомени „2) = су многе славне мисли". Да је у примерима место речи „сјајних" уиотребљена реч „славних", напомена би сасвим отпала, премда и овако ништа не казује, него само заузима место и одузима ученику време, Оно, гато је требало, г. Калик својом напоменом није обележио, а требало је обележити координацију адјектива „многе" и „сјајне". На 15. страни (број 39., реченица 3.) стоји и овакав пример: „Народи, без 0) вештина, дивљи су и сурови". Ову реченицу ученик не може никако превести, јер напомене под знаком „о)" нема у вокабулару, а и кад би била ту, по г. Калику показивала би да реч са. тим знаком не треба преводити. Такво објашњавање више смета ученику, него што му помаже. Ако се реч „без 0) " не преведе, онда реченица води а(1 ађбиг(1ит. Тако 2. реченицу (страна 45., број 158.) „Али набусит кон> одрекне 5 ) то 6 )" према напомени у вокабулару под бројем 158. треба превести конјунктивом перфекта, а то је погрешно. У напомене додаје г. Калик и оне речи, којих нема у примерима, и које не треба додавати, на пр. на 7. страни под 12. бројем 1. реченица: „У великим градовима има') много онасних порока", а у вокабулару под бројем 12 стоји „1) = су многи и убитачни пороци", додаје дакле реч „убитачнп", које нема у примермма. Од једанаест наномена у вокабулару под 152. бројем девет је погрешно обележено, а само две добро. У 163. броју у вокабулару има гиеснаест напомена и оне су сасвим погрешно обележене тако, да се њима ђак не може никако помоћи. Не вреде много ни примери, који без целине стоје под једним натписом. Уз то има и неподесних примера, на пр. „Мисли богаташа нису увек часне" или „Штедња је слична лакомству" (26. страна, 87. број, 1. реченица). Тако је и ово: „Најгори је савет онај пријатеља" стр. 27., бр. 89., речен. 10). У примерима има и монотоније на пр. у 3. броју, где је натпис „шума", а реченице су без везе. И ако не могу одобрити Шајндлеров метод, ипак је оно, што је у Шајндлеровој књизи, тачно. Није тако у књизи г. Калика. Г. Калик није речима у вокабулару давао оно значење, које оне имају у примерима, те ће ученик према оном значењу речи, које нађе у вокабулару често погрешно преводити. Шта више, појединим речима дао је и такво значење, које оне и немају. Тако на пр. на 6. страни под 8. бројем гласи 3. реченица: „МегИо 1§Ииг 1пс1из1пит а§псо1ат ататиз". Кад у вокабулару под 8. бројем потражимо реч „теп!о", наћи ћемо да значи „заслужујем" и према том значењу