Просветни гласник

РДДЊА ГЛАВНОГ ИРОСВЕТНОГ САВЕТА

269

струменталом, инак ваља тачно разликовати, кад се та одредба мора исказати предложним надежем. Разлика је, кад се каже: „Киша нада капљицама" и „Многи народ слушаше га с радошћу". Оем тога не ваља реч; „брига"; јер сига значи: 1.) старање, брижљивост (тадпа сига аПциМ !асеге); и 2.) с генет. брига сига согрог18, с. гегиш аНепагит. Реченида треба дакле да гласи: „Ратари ору своје њиве с великом брижљивошћу". — У реченици 16, 3: „Басне веселе срца нежна детета и озбиљнога човека", плурал „срца" особина је лат. језика уз више лица (у срп. синг.). Нежна и озбиљнога врше у реченици исту функцију, а употребљени су нрви у неодређеном а други у одређеном облику, што не може да буде. То не допушта ни стилистичка симетриј а. Сличних нетачности у избору речи и облика има и у другим реченицама: на пр.: 6, 12. Волим (!) пријатну сенку (боље хладовину, хлад) башче и шуме. — 9, 12. Вредноћа енажи (боље утврђује, учвршћује) богаство ваљанога земљорадника. — 12, 8. — Ратови често иустоше (боље разоравају, упропашћују) богаство отаџбине. — 16, 10. Басне нзобплују славним (боље изврсним) мислима. — 16, 12. Ракови (боље раци)... 74, 13. У оштру зиму реке и језера су покривена чврстим ледом. — 152, 1. Јединим људима између свију створова даровао је Бог памет и језик (ваљда разум и говор), итд. Има и незгодних. реченнца, којима ће ученик тешко ухватити смисао; на пр.: 78, 13. Многе животиње су јаче и брже од човека, али имају оштрији ход (ваљда вид) и мирис него човек. — 89, 10. Најгорн савет је онај пријатеља итд. У чланку 83. који у оригиналу има натпис „Град Беч" ставио је г. Калик без икакве промене у њему натпис „Град Београд". Оно што се овдеприча: ае<Шс1а огпаИбзпна ћаће!;, 1етр1а е§ге§1а е! апИдтззтга, ћог(;оз итћгоз!«зпноз, ри1сћеттоз рогИсиз, атрНззћпат ас ргаес1апзз1тат сипат — за сада не ностоји, али се можемо надати, да ће наш Београд бити једном такав, те се с оним „ршт ДезИегтт" г. Калика можемо иомирити, али му се не може онростити, што је у чл. 145. направио од „старих Германаца" простим мењањем натписа „старе Словене"; јер наставник мора водити рачуна о захтевима, које му поставља народна историја. Словени се већ у основној школи описују деци као народ вредан, којп се од памтивека бавио сточарством и земљорадњом, и као ратари нису били ратнички народ. Сваки је од њих једнаким правима и једнаким дужностима био чврсто везан за домаће огњиште, те нико није имао ни невоље ни доколице, да се диже у четовања. А г. Еалик прича о старим Словенима ово: „Ловом и занимањем са ратништвом снаге и мишице су се очвршћавале. Нико од њих није имао своје њиве, да не би војништво земљорадњом заменио". Писцв ове читанке црпели су грађу за тај чланак из Дезарових коментара о рату галском (в. Пћ. VI. с 21 — 22.) и њихов чланак има натпис „0 старим Германцима", а читати о њима било би од интереса за ученике. Оваким пак неумесним нрекраЈањем интерес се губи, на се према томе и сврха промаши, ако оно, што се износи, није сагласно с оним, што се дотле у школи учнло. Ну како је новим програмом постао превод са српскога на латински споредна, шта више и излишна ствар, могао сам преко ових недостатака прећи ћутке. С тога се враћам на латннски текст, за који сам нанред казао, да је и но избору и по распореду градива изврстан, да учиним с методискога гледишта неке напомене о распореду граматичком. Моје је мишљење, да је глагол у реченицн стожер, око кога се нижу све остале врсте речи као саставни делови реченице. С тога је требало за