Просветни гласник

268

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

У свакол језику има туђих речи иотребних и непотребних. Оне се прве на нашем земљишту одавна укореннше тако, да су срасле са народним језиком и да без њих не можемо бити; а ове друге отеше силом околности само за време место домаће речи, те ишчезавају, чим тих околносги нестаје. С тога ваља избацити из уџбеника оне неиотребне речи, за које има наш народаи језик своју реч. Шта ће нам на пр. „башча и башта" поред домаће речи „врт, градиДа", „кириџија" поред „гончин" (а то је управо лат. а§або), „строг" поред „оштар", „горд" поред домаћих: „кичељив, узношљив, ионошљив, поносит, бесан, охол" (ову последњу ставио је г. Калик у речникт поред „горд" али у облику „охб", заборављајући да има доста речи, у којима се л на крају не претвара у о, као: бел, бол, вал, охо .1, топал, итд.). Шта ће нам сковане речи, као: „допасти се" према пемачкоме (зеЈа11еп, кад имамо „свидети се, милити се?" За што нстискивати речју „предео" (од старо-сл. П(Гкд-клх), која се не говори ни на једном крају нашега народа, народну реч „крај" (в. Вука: „У нашем крају тога нема... Диван је крај наша Фрушка Гора... Долазе људи из горњих крајева). Не ваља ни то, уносити речи у другом зналењу, него што гаимају; тако на пр.: „напустити" (188 с треба в) у нас не значи „оставити" (геИшЈдеге), него значи: 1.) доста иустити (деђеп 1а(јеп): наиустио говеда, те разбукала сено; 2.) пустити па кога, на пр. псе (1о§(а|"|"еп, тоогаиј ђсђсп); тако нсто не значи. „волети" атаге (љубити, миловати, радо гледати), нсго компаративно ша11е (НеБег гаоИеп: Волим мастан капати, него гладан плакати.). —■ Уз „ап1тат еШо стоји „изданем, испуним душу (речник 158 и вежб. 169, 6.). „Изданути" је дијалектичне нарави и у књижевности ваља- писати „издахнути" (испор. 1!ЗД'л\"и8ти ), а „испунити душу" не ваља, треба испустпти душу. У уапиб (86) стоји значење „празан, сујетан". Последња није српска, него старословенска (со\|"и); у ст. слов. језику има још једна реч, која је по значењу сродна са овом, н то тжштк, која значи уасииб, па после н уапиб. Тој речи одговара српска реч „ташт", која значи и празан и сујетан,. те је и ваља употребљавати: (Тер се гизда, тер се дичи таштом славом од јунака. Гунд. „ Осман ". — Ах чијем си се захвалила ташта људска охолости. Ш<1.). — Уз огћ18 ^еггагшн стоји у вокабулару (54) свет; земљин шар (у срп. азбуч. сп. 175 треба 54), а у примеру 130, 5 васиона (нема у речн.). „Земљин ша'р" је као и Лекићев „земљокруг" дотеран према немачкоме @г&еп!га§. Огђ1б (.еггагит може само значити: круг земаљски, свет, земља или васељена (према ст. слов. вхсел1€нди: » а не „васиона".. Оно, што наши географи крсте именом „васиона" (ипјуегбит ђаЗ ©еиаИ), каже се српски „васиони свет" (= ст. сл. ккск силкнтии ск 'ктх = вас силни свет). Те две речи не ваља мешати једну с другом; и ако су им иојмови сродни, постање им је различно. Именида у генетиву посесивном, кад нема атрибута, замењује се у српском нрисвојним придевом, начињеним од те именице, ако је она за то подобна. Прндеви с наставком ов, ин, ј и љев замењују генетив одређеним именицама а придеви с осталим наставцима за ирипадање замењују генетнв. неодређеним именицама. ^у г. Калик ретко се нридржавао тога правили; на пр.: 3, 8 нутеве шума (м. шумске). — 16, 4. басне Езопа (боље Езопове); 58, 4. моћ Јупитера, 58, 6. храм Јупитера (м. Јупитерова, — Јупитеров);. 58, 12. предели, који су на обали мора (м. морској) и т. д. У реченици 14,2: „Вредни ратари ору своје њиве великом бригом" треба да стоји место нростога инструментала ннструментал с предлогом „с".. Ма да има доста иримера, у којима се казује одредба за начин простим ин-