Просветни гласник

рддња главног просветног савета

271

Г. Лукић, бранећи г. Туромана од моје критике, вели у „Наставнику" (књ. X, св. 5. 6.) ово: „Како грчки супсгантивни интерогатив г(д, г( има плурал, то га мора имати и латински ^шз ди1(1, пошто је, као што смо видели мало нре, иостао од исте основе, од које је постао и грчки интерогатив". Заједничко порекло основно може само г. Лукићу служити за доказ, јер, да се послужим његовим речима, „ слободно је свакомрекламовати на тај начин 1 '-. То ће му веровати само филолози његова кова, јер би по његовој хипотези морала и српска заменица ко ? шта? пмати плурал, пошто је и она постала од исте основе као т(с и сцпв. Језици у своме развитку не иду сви истим правцем. Загледајмо у грчки и латински интерогатив, иа ћемо наћи велику разлику. Док је у грчком језиву за суистантивни и адјективни интерогатив само т(д, г(, има латински за суистантивни облике дшв, диМ, а за адјективни цш (дшз), (Јиае, диос!. Такво подвојење имају и словенски језици: ко? шта? (супст.), који, а, е? (адјект.) и немачки језик: гоег? ша§? (супст.), шеЈфег, е, е§ (адјект.). Резултатима нове науке је утврђено, да интерогатив ди18 (ко, гоег?) ди1(1 (шта, тоа§?) нема плурала, који не донушта ни карактер његова значења, а према тим научним резултатима долази у новијим граматикама ^шз? дшс1? без плурала, и међу њима је и Та1. Сггат. уоп СгоИћасћег,. а г. Лукић тврди, да у њој „ за интерогативни ирономен дигз дш стоји ово: 2пе тоеНеге ®е= ШпаНоп Гј( д1егф ђег ђе§ ЗМаНгштЗ" - Сваки, ко ово прочита, помислиће, да је у „Наставнику" штампарска погрешка, па ће према аналогији г. Лукића читати с[шз ^шс!. Ну цитат г. Лукића је неистинит, јер у Голдбахера (§ 106) стоји ово: с1.) Ргопотта т^егго^аИга (Јгадепђе Зпгтоог(ег). 1. с^шз ? дш(1? 0"иБ[4апНс1)ф) гоег? гоа§? сијик гое[[еп? сш гоет? диет гоеп? диШ тоа§? дио поп гоет? 2. (|И1 оћег дшз? диае ? дио(1? (ађјесНотјсђ) гое!сђег = е, = е§? гоа§ [иг егаег, = е, = е«. ЗНе тоеИеге 2)ес1гааНоп г[1 дХегф ћег ђе® !Ке1аиоит8. У грам. Зс1ше12ег-81(11ег-а, коју г. Лукић сиомиње, налази се исто, што и у Голдбахера, сем тога још и основе за поједнне падеже. Тако исто уче граматике: Бг. 8сћешс11ег-а, С. 8(.е§тапп-а, К. бсћт1(11;-а, 8сћта1г-а и ^Уа^епег-а и др., а то су најбоље немачке граматике, да дшз и дгп(1 нема плурала. Ну т. Лукић истакао је још једно филолошко чудовиште, којим хоће да аргументује своје знање. Он вели: „С упстантивна природа неутрума ди1(1 и нлурала његова ^иае(!!??) види се најбоље у том, што ти облици не могу никад стајати поред именица већ само без њих, атим себаш и разликује супстантивни интерогатив а[и 1 <1 од адјективног интерогатива дио<1, који не може никад стајати сам (з1с!) већ стоји само уз именице и с њима се слаже као адјектив са именицом својом". Из ове своје лажне претпоставке изводи г. Л., да је самостално употребљено диае плурал од диШ. Поименичне могу бити речи на два начина: 1.) кад се уз њих подра* зумевају именице, што бива увек уз придеве, бројеве и придевске заменице; 2.) кад се те речп уцотребе у смислу именице. Први случај вреди за наш интерогатив дш (сјшз ), диае, ^иос!. По оном правилу, по коме се употребљавају адјективи средњега рода у плуралу (на пр. АшН гпи11а, 1одиеге раиса), употребљен је и плурал од заменице диос1 (а не од дш<1) у реченицама, које је г. Л. (ра§. 213) навео за доказ свога тврђења. Да би се и он и они, који можда сматрају његово учење за догмат, уверили, дајетај догмат граматички раскол, износим за доказ као и г. Л. зависно упитне реченице, у којима је