Просветни гласник

272

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

адјективни интерогатив употребљен самостално или поименичан у номинативу сингул. мушкога рода. 1.) Ке8С18, диГ 8ар1еп8 811. (в. 8сћпп<11 Сггат. § 83). — 2.) <^т 818 е! дшЛ 1 'асеге ро8818, соп81 (1ега. С1с. (в. 21етег -СгШћаи8еп О-гат. § 346.) — 3. Нас песеб8Иа1е соас1из Допппо паУ18 диг бИ., арегИ. Хер. Тћет. 8, 6. 4.) М. ВгиИ го§а1и Јишат 1'атШат а вИгре ас1 ћапс ае1а!ет огШпе епитегауИ, 11о1апб, диг, а (.{иодие ог1из, ^иоз ћопогез, ^шћиб^ие 1етропћиб сер1ббе1. Ј^Гер. А11. 18, 3. — 5.) Јат те, диг вћп т1е11е§е8. Саеб. Д1. 16. То што је ваљда за сваког јасно, сумњам да ће признатн г. Туроман и г. Лукић, јер таква сунда нерадо силазе са свога хоризонта. Ја сам се са своје стране одужио науди, и надам се, да ће према моме објашњењу сваки наставник лако и разговетно протумачити лепе примере у књизи Каликовој (на пр. у чл. 202.: А 11(1 ш, зес! дгп уоб езИб, ди! 1ат тиНа пос1е ри1ба118 рог1ат?... Јат арепат уо1з18, зе<1 ауео аиШге, диг бШб и др.), те прелазим на даљу оцену њену. Свуда се тежн за тнм, да се стане на пут преоптерећивању младежи. Колики је терет вукла и вуче до сада школска омладина, упећи латински језик, свакоме је познато. Је ли могуће да поред толиких разноврсних предмета може ученик савладати све што је на њега товарила и товари досадашња практика? До сада влада у наших језичара мишљење, да мора ђак научити за једну лекцију што више речи, не обзирући се на немогућност тога захтева поред огромног материјала из другпх предмета. Тако мора по Лекићевој књизи одмах у првој лекцији научити ђак поред промене пменида на-а и презента од глагола евве још и 74 репи, а за увежбање првих десет задатака 557 речи. Каква је голема разлика у том погледу у читанци Каликовој, у којој је за прво вежбање потребно само знање 13 речи, а за првих десет вежбања свега 129 речи. То је број речи, који може ученик лако савладати, особито кад се узме на ум, да се по садашњој методи сваки чланак у школи више пута чита и преводи, те се на тај начин ученик већ у самој школи упознаје с речима у њему. Сем тога постарали су се писцн овога уџбеника и о томе, да притекну још и на други начин памћењу тих речи у помоћ. Ако се деси — а десиће се — да је ученик заборавио коју реч, има иза вокабулара азбучни списак свих речи, али удешен друкче него што је то у нашим речницима. Овде му се не казује значење речи, већ се постављеним бројем упућује на онај задатак, у коме се у вокабулару налази та реч. Тражећи ову у дотичном задатку, ученик у исти мах уочи и остале речи, које га подсете на садржај штива, те има двојаку корист од својега тражења. Ну преводилац је местнмнце ставио уз речи само главно значење, а те се речи у нотоњим вежбањима појављују у другом значењу; на пр. 1. шпћга сенка (у 2. и 165 хлад); 7. весипДив погодан (нема „повољан", што долази у 9 задат.); 8. Дипо јачам (у 9 долази снажи а треба утврђује, учвршћује); 11. сига брига (треба још старање, брижљивост 14, 2.); 60. изиз употреба (треба још: „искуство" в. 89, 8. „вежбање" в. 61, 4.) и др. У српском азбучном списку изостављене су многе речи, које се налазе у вокабулару и долазе у српским чданцима; на пр.: увеличавати (задат. 126), туђи 126, камо среће да 130, захвалан 130, васиона (треба васељена) 130, незахвалан 134, сећати се 134, управљати 137, отказати (боље ускратити) помоћ 138, заморен 141, невоља 141, залутати 141, упропастити 141, мишица 145, очврснути 145, војншнтво 145, срамота је 152, грешан 152, мучити 152, изнурен 158, набусит 158, цркнути (треба издахнути) 158, кајати се 158, свидети се 160, правда 163, хлад 165, плићак 187 и т. д.