Просветни гласник

294

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

и обидатог, иречишћеног 17-ог столећа. Ова се два посдедња мислиоца могу назвати кристалима, што су из хаотичке масе 16-ог века, из доба борбе и ирепорођаја, кристалисали, да буду центри око којих ће се искупити раденици потољег времена. Дело Јована Кеилера из ове периоде је: Рго(1готиз »ИббеЛаИоиши со8то§гарћ1сагиш сопИпепз туз1;егшт созто§гарћјсит (1е аЉшгаМН ргорогИопе сое1езИит огћ1ит, Љдие саизхз сое1огит питег!, та§п11шИш8 г то!иит^ие, репосИсогит §епиш8 е! ргоргИз, <1етопз1га1;ит рег <|шпс[ие ге§и1апа согрога §еоте!пса. Тибинген (1596.). Сви радови Кепдерови од 1571. до 1630. припадају 17-ом столећу. Једино споменути рад различитији је од осталих његових радова, јер носи на себи отисак нешто мистицизма 16-ог века. Овде се Кеплер показује као мистичар Питагорејац. Кеплеру је било 25 год. кад је штамнао споменуто дело. Учитељ Местелин је покренуо Кеплера на изучавање математике и астрономије и осигурао му место проФесора математике и морала у Грацу. Овде је штампао Кеплер 1594. год. један календар, а две године доцније споменуто дело Ргос1гопшз издато 1596. Оно садржи закон одстојања до тада познатих пет планета по Копернику. Ако се око сунца замисли једна кугда, која пролази кроз Меркур; око ове кугле правилан октоедар и око овог једна кугла онда се на њој налази Венус. Продужи ли се ово и даље и око последње кугле опише икосиедар и око њега кугла онда се на њој налази земља, Даље на сличан начин ово продужено нде овим редом: додекаедар кугла, тетраедар кугла, хексаедар кугла. Остале три кугле пролазе кроз остале три планете: Марс, Јупитер и Сатурн. Ово је Кеплера доцније навело на откриће његових знаменитих закона, ма да споменута горња теорија сама по себи нема никакве вредности. Ово је дело значајно што полази од Коперника. Кеплер је због овога гоњен од свештенства, и као што нам. је познато он је нашао склоништа код Тихо де Брахеа, са којим се такође није могао слагати. Закључак Дошли смо до краја 16-ог столећа. Ако размотримо све шта је учињено наћи ћемо да чисто физичких открића нема великих. Велика мисао Конерникова припада више астрономији. У овоме веку природна Философија, математика и Физнка још се нису спојиле, метод експериментисања строго још није заведен; Аристотелов је ауторитет само уздрман али није потпуно срушен; многи научари жедећи да га се отресу и1и се враћају на Аристотеда иди полазе од њега. Идеал Физике, да се природна Философија, математика и посматрање споји извршидо се тек у 17-ом столећу. У ово иредазно доба 16-ог века, једно се другом приближавадо, ненсто се тек рађадо. Ниједан мисдидац