Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

295

16-ог века није сва ова три својства једног Физичара спојио у себи ; а где ово није случај ту мора бити застоја, где се пак ово деси ту видимо одмах посао једнога генија, Галилео, кога споменусмо на два места у овој периоди, јавља се као такав геније у следећем веку и отвара нову еру епохалну у историји Физике. [Ова гдава из историје Физике израђена је по Гегс!. Ко8епђег§ег-у.]

0 ПОЈМУ СВЕСТИ СА ГЛЕДИШТА ТЕОРИЈЕ САЗНАЊА од Бг-а Бранислава Петрокијевића Појам свести централни је појам Теорије Сазнања, и док се год тај појам тачно не деФинише и не схватп, свеје дотле и домен Теорије Сазнања 1егга тсо^пИа и само решење проблема њених немогуће. Одредити појам свести значи у исто доба утврдити свест као полазну тачку Теорије Сазнања, значи поставити подлогу Теорије Сазнања. Где је полазна тачка нашег сазнања? Шта је оно што је првобитно дато? Кад се одузме све што нам је Наука и што нам је практично знање живота дадо у нашој престави света, и кад се одузме све оно што су иоједине ФилосоФије у њу унеле, шта је оно што ипак остаје, као последњи, по себи, пре сваке реФлексије дати остатак бића или света ? Овај непосредно дати првобитни део света, то је полазна тачка нашег сазнања, то је оно што се непосредним искуством назива. По општој дефиницији својој искуство значи све оно, што смо доживели, све оно за шта смо сазнали, у овом општем смислу искуство обухвата и искуство у ужем смислу и мишљење. Искуство у ужем смислу значи оно што је непосредно дато, оно што непосредно сваки субјект доживљује, зашта он неиосредно зна, као за оно, што му је непосредно дато. Мишљење значи закључивање на оно што непосредно није дато, на основу онога што је < непосредно дато, тако да се мишљење на крај крајева мора оснивати на ономе што је неиосредно дато, на непосредном искуству. Основни је промблем Теорије Сазнања овај: Шта је оно што је непосредно дато, шта чини садржај непосредног искуства? По општој својој деФиницији искуство, као што рекосмо, значи оно што се доживљује, непосредно оно што је пре сваке реФлексије дато, непосредно искуство према томе обухвата оно, што се пре сваке реглексије може констатирати (доживети) као дато. Али ово је само Формална деФиниција појма непосредног искуства, тиме још није дата и његова реална деФиницпјз, није одређен садржај тога појма, а садржај је код сваког појма главно. На ово основно,