Просветни гласник

296

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Фундаментално нитање нма два одговора, и задатак је ове раснраве, да испита, који је од та два одговора иравилан. По првом становишту непосредно искуство, као оно што је пре сваке реФлексије дато, не може у себи имати момент свести, мора претходити самом појму свести, мора бпти стнновиште пред свешћу о свести, пошто свест садржи у себи моменат реФлексије, шта више пошто је свест у стварп идентична са реФлексијом. Ако непосредно искуство значи то, што је пре сваке реФлексије дато, онда је само оно непосредно дато, што наиван обичан човек, који још ни мало не реФлектира, сматра као дато. Теоретичари сазнања, који овако деФинишу садржај непосредног искуства, тврде да је становиште наивног човека на свет правилно, и да се Теорија Сазнања, ако хоће да буде егзактна и да доиста нађе оно што претходи свакој реФлексији и свему нашем умном сазнању, мора вратити на то становиште. По другој много већој групи теоретичара сазнања, становиште наивнога човека није и неможе бити тачно, оно што је непосредно дато, то је само свест, и то индивидуална свест субјекта. Оснивалац овогатако званог идеалистичпог становишта (док је становиште наивног човека чисто реалистичне и то наивно — реалистичне природе, зато се то становиште и назива, наивним реализмом) јесте отад новије Философије, велики Декарт. „ Ја могу" вели Декарт „да сумњам у све, у сунде, месец, звезде, у друге људе, у најпростије математичне истине, само у једно не могу да сумњам, а то је у егзистенцију самога себе, јер сам непосредно свесан саме своје егзистенције, свесан сам да постојим , морам дакле одиста и иостојати: со§Ио ег§о 8Ш11". Као игго се види, на овоме становишту момент свести је главно, само оно што је као свест дато непосредно је дато, неносредно искуство и свесно искуство падају уједно. После ове прве кратке скице оба основна становишта Теорије Сазнања, да уђемо детаљно у опис њпхов, а затим да пређемо и на саму критику њихову. Теоретичари Сазнања прве групе, чнји су главни нреставници Атеиапиз 1 ) и \Уи 11(11') тврде да је становиште наивног човека на свет тачно и да се у искуству наивног човека мора тражити само непосредио искуство као такво. Ево у чему се састоји то становиште по Ауепапив-у. Нанвни човек узима првобитно да је исто тако дато његово ја као и околина око њега и обрнуто, да је исто тако дата околина као и његово ја. Сваки од нас доиста пре сваке реФлексије о свету сматра да му је свет спољни исто тако непосредно дат, као што му је дато и његово ја. „Ја" на становиштву нанвног човека (наивним називају обичног човека иде') К. Ауепапиз у својимделима »КгШк с1ег гешеи Ег&ћгип^® и »Бег тепасћИсће ^\ГеШ)е§гШ' << , у врвом научније, у другом популарније. \\\ ЛУипЉ у главном у своме делу »бувЈет Дег РћПоаорШе* и у многим другим делима својим (особито у чланку »Бег кгШбсће ип(1 с!ег пагее К аИбтиз* у својим »РћИоаорМзсће 81(1(11611® XII и XIII Вс1.).