Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

297

алисте теоретичари сазнања зато што сматрају то становиште доиста као наивно, па и ми као теоретичар сазнања идеалистичког правца у праву смо тако назвати обичног човека и његово становиште) није ја у смислу идеадизма и идеалистичке Психологије. то ја нема у себи ни трага од ствести, ово ја наивног становиштва није свесно ја. Па шта је ово Ја? То је оно, одговара Ателапиз, што је првобитно наивном човеку дато као ја, и што он пазива сво.јим ,ја". Ја на становишту наивног човека није ништа друго до само тело појединог човека, за које су непосредно везана осећања, вољни акти, мисли и т. д. све оно дакле што чини по идеалистично — дуалистичној (не идеалистично — монистичној) Психологији садржај свесног ја. Околина то је околни свет, онако како се он неиосредном посматрању иставља. Наивни човек мисли, да јо свет ван њега онаки каки му се непосредно иставља кад га носматра, за наивног човека сунце сија сјајном светлошћу својом и онда, кад никога. нема, ко би га гледао, дрва су зелена, реке провидне, провале мрачне по себи и онда, кад их нико не гледа, звуци се простиру и онда кад их нико не чује, водаје и онда топла кад нема руке, која би ту топлоту у њој осећала, и т. д. на кратко свет је по себи онаки, какав се нама непосредно .јавља кад га посматрамо. Свет то је околина, моје тело то је моје ја, и првобитно наивном човеку изгледа, да је околни свет исто тако непосредно дат као и тело његово, као и љегово „ја", „околипа" и ,ја" чине нераздвојне делове првобитно јединственог искуства, то је, по називу Атепапиз-овом, принципијелна координација искуства (1Ме РпшнрЈа1коогсНпа1 ,Ш1Ј — Јсћ шк! <Не ХЈтдећипд). Вунт одређује друкчије садржај ирвобитног искуства, по њему првобитно нису дати на један исти начин и ја и околина, они нису првобитно корелата, већ је првобитно дата само околина, а ја је већ продукт рефлексије, свест о ја већ иретпоставља, да се реФлексија појавила. По Вунту, првобитно искуство без реФлексије не сме у себи имати никако моменат субјекта, може по себи бити сасма тачно, да се субјект не може замислити без објекта, али та мисао већ припада становишту реФлексије, а не и првобитном становишту искуства, ирвобитно искуствено становигпте може и мора бити без сваке мисли, па и без мисли ,ја". Првобитно мора се субјект потпуно изгубити у објетку, мора на себе потпуно заборавити, тако да првобитно ирестава, околина буде апсолутно идентична са објектом, са реалитетом но себи, без икакве примесе субјективног елемента, јер чим би се ова признала, на мах би се, вели Вунт, становиште чистог искуства пре рефлексије изгубило и идеализам би однео победу. Ми ћемо се доцније вратити на ову разлику схватања наивног становиштва између Вунта и Антенаријуса и показаћемо, Јсако је Вунтова дефиниција по себи тачнија, али како она не одговара Фактичном стању ствари и да Авенаријус има право, кад садржај искуства нанвног човека изражава принципијелном координацијом „ја и околина".