Просветни гласник

4-76

просветни г.1асник

стаклом. Огледе ове врсте градио је и Жиар (СИагЛ), који је о томе недавио поднео своја саопштења Париској Академији Наука. Он не одбацује све ресултате што их је добио Фламарион, али је противан мишљењу, да светлост различите боје може да утиче на поделу полова, и да ова подела бива услед промене у способности исхране гусеница под утицајем рааличитих зрачења. По њемујепол лептира већ. у јајету одређен; код извесних врста прозрачних гусеница могу се запазити у телу ситне, црне тачкице, које ће се развити у мушке органе. Вероватно је да су се у огледима Фламарионовим сразнере у броју мужјака и женки иромениле вшпе привидно него ли стварно, јер женке скапавају у много већем броју него мужјаци, услед недовољне исхране. Најзад Жиар препоручује да се огледи ове врсти још нрошире. п. м. и. * Нова врста електрпчног осветл»ења. — Нигде се не опажа толико тежња људска за напретком, као на пољу осветљења. То важи и за електрично осветљење, које има, поред добрих страна, и својих недостатака. Тако с.е н. пр. у обичним снјалицама само 5,5°/ 0 електричне енергије нреобраћају у светлосно зрачење, а остало пропада као тонлотно и хемиско зрачење. Да би се електрична струја потпуно употребила, ваља електрина да произведе само светлост, а не и тонлоту. Другим речима: дуги етарски таласи што се називају електрином треба да се нретворе у кратке, светлосне таласе. Као идеал електричног осветљења, за домаће потребе, истакао је наш Тесла: да се створи такво стање да можемо подесну светиљку метнути ма на које место у кући и ту да засветли, а да се не мора, ради тога, нарочито везивати са неким спроводником, жицом. Оа је доиста и конструисао електричие ла.чпе, у којнма је употребио своје наизменичне струје високе учестаности. Нарочито интересовање изазваше његове цеви од метра дужине, у којима је он, пошто је исцрпао ваздух из њих, изазвао дивно светљење целом дужином њиховом. При том је постигао иа једном иредавању у Паризу тако леп е®екат, да је дописник „Глишеге е1ес1:п^ие-а" упоредио ову иојаву „са светлим мачем у руци Арханђела". Као такмац Теслин на пољу електричног осветљења иојавио се ту скоро (1898. г.) и Мас Б\аг1ап Мооге, чији проналазак — како веле — садржи у себи клпце за светлост будућности, која ће потиснути све остале врсте осветљења. За сада је овај проналазак још у повоју. Морова светлост оснива се на Гајслеровим цевима. Као што је познато, код Гајслерових цеви изазивају се дивне светлосне појаве тим, што се електрична испражњивања извршују у цевима са разређеним гасовима. И код Морове светлости главни је апарат провидна цев, испуњена разређеним гасом, у којој се пропзводи фосФорисава светлост. За ову светлост потребна је електромоторна снага са кратком таласном дужнном. То се постнзава моментаним ирекидањем електричне струје нарочитич ирекидачем, који је затворен у особену цев, у којој влада веома велики вакуум. У цевима за осветљење, напротив, находи се умерен вакуум, јер за ФорФорисаву светлост најбоље је да пије сувише велика разређеност. Мор је произвео ову врсту светлости још пре неколико година, али тада не бегае проналазак зрео за праксу, као данас. У Моровим стакленим цевииа може много већи део електричне енергије да се преобрати у светлост, него код свих осталих извора светлости. У Моровим вакуум-цевима тако је незнатна пропзводња топлоте, да се ова светлост може назвати „хладном светлошћу". Први нокушај, после дугих огледа, да се ова хладна светлосг прак-