Просветни гласник

б е л е Ш к е

477

тично уиотреби, учињен је маја 1898. год. у Њујорку, у једној црквици нарочито за то саграђеној, на ташошњој електричној изложби. Цеви за осветљење понамештане су дуж сводова црквених; пошто су спојене са извором електрине, прекидач струје извршивао је 52800 ирекида у минути. Цела црквица засја од једном неком меком, чаробном, али јасном светлошћу, тако ,да се могло читати, па и Фотографисати. Ова је светлост ванредно бдага и не може се иоредити са осталим вештачким осветљењем; највише личи на разасуту дневну светлост. Овај начин осветљења задовољава и естетични укус, јер се светлосне цеви могу нрилагодити архитектури онога простора, који треба да буде осветљен, Ово су ирви непоуздани кораци на путу новог осветљења, коме прииада будућност. п. м. и. * 0 живој, хладној светлости. — И месечев сјај добио је у најновије време (од 1898.) свога такмаца у т. зв. „ашвој светлости", произведеној од светдосних бацила (фотобацила). Ову је светлост нарочито ироучавао РаФаило Дибоа (Ви1|о1б), проФесор Физиологије на универзитету лионском. Онјечинио нокушаје да ову светлост уведе и у праксу. Ево шта вели о томе сам Дибоа у једном предавању своме: „Слушајући о дивогном светљењу мора 4 мени дође мисао, да ли се не би могли ови микроорганизми што проузрокују светљење мора, т. зв. Фотобактерије, можда вештачки одгајити у толикој количини, да бн се могла њихова светлост употребити и за практичне сврхе, ради утакмице са осталим врстама осветљења. После многих и мучних огледа најзад се приближих циљу и ја бејах у стању да изнесем на иариској изложби, у оптичкој палати, неколике занимљиве иробе ове „живе", „ физиолошке" нли »хладне светлости", као што је назвата". Да бн добиО живу светлост највећега сјаја у довољној количини, брзо и практично, Дибоа је одгајивао извесне Фотобактерије у течном бујону нарочитог састава. По њему је најбоља, културна течпост ова: чистој води дода се око 3°/ 0 морске воде, 1°/ 0 глицерина или манита, 1°/ 0 аспарагина или неког пеитона и 1°/ 0 калијева ФосФата или нуклеина. Дибоа је изумео и нарочите ламие за живу светлост, при којима се може читати. Значајно је да ова светлост нема готово никаквих топлотних, а врло мало и хемиских зракова, с тога је за здравље нешкодљива. Да произведе утисак на ФотограФској илочици, њој треба неколико часова. С друге стране, ови хемиски зраци имају велику моћ цродирања, јер пробијају и кроз картон, дрвене плочице и друга непровидна тела. Ну кроз плочице од алуминија не нродиру. ма колико да су танке. При свем томе што је ова светлост продавана на иоследњој париској изложби у Флашицама по динар, ипак ће требати још много рада, те да се усаврши за осветљење у великим размерама. Ну Дибоа није клонуо, већ је продужно своја истраживања о хладној светлости, о чему је ту скоро поднео извештај француској Академији Наука. Ова исиитивања нису се тицала више бацила, већ разних органских градива, која иод извесним погодбама развијаху светлост, и то хладну. Амо спада нарочито ескулин (аезсиКп), супстанца што се налази у дивљем кестену. Кад се дивљи кестен ољушти, па иоецка у ситне комадиће и прелије водом, за тим, после неког времена, иреручи у стаклену цевчицу, еирувету, онда ће се запазити, кад се озго загледа у бистру течност, неко нарочито светљење, нека врста Флуоресценце. Ова долази од ескулиаа, који је, ио хемиском саставу, врста глукоза. Сем ескулина, Дибоа је ироучио још неколико супстанца у погледу њихова светљења. Кад се еску-