Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

429 ј

0 П0Ј1У СВЕСТИ СА ГЛЕДИШТА ТЕОРИЈЕ САЗНАЊА ОД Бг-а Бранислава Петронијевића

(свршетде) У свези са овим извођењима иећемо пропустити, да не продискутујемо и једну нримедбу, која се за њих да надовезати. Па име, питаће неко, како се са овом Формулацијом првобитног искуства од стране Авенаријуса слаже оно познато тврђење, да примитивни човек све ствари сматра као живе, да их све анимира. По овим извођењима излазидо би, да наиван чонек сматра првобитно ствари спољнег света као несвесне и по томе као материјадне, по овом тврђењу пак издазило би да их ои нрвобитно сматра као свесне и као духовне; по ономе првом тврђењу наивни би човек био материјалиста, по овом другом био би спиритуадиста. У ствари аптимонија је само привидна, примитивни новек нити је, танно говорећи, материјалиста, нити спиритуалиста, он је нешто треће, на име хилоцоиста, Хилоцоизам идентиФИцира душу са материјом и материју са душом али тако, да је при томе идентиФицирању објект с којим се идентифицира материја а објект који се идентиФицира душа, само што материја хилоцоизма још није материја у смислу свесиог материјализма, јер њен појам није образован на супрот нојму свесног духа, који се јавља тек са појавом појма свести у домену људскога сазнања. Примитивни човек оживљава целу природу, у сваком камену, у сваком дрвету он види жив створ, у сваку ствар он умеће (интројицира) душу, али ова душа није душа у смислу философском , није свесни принцип, јер за свест још не зна примитивни човек, већ је то појам душе, појам „ја", које још није свесно своје праве нрироде. Ми смо видели, да наиван човек под својим ја разуме своЈе тело заједно са скупом осећања мисли и вољних аката, који су за тело везани: не могући још одвојити своје „ја* од свога тела (јер је зато потребно испети се до сазнања оне Фундаменталне истине идеализма), њему није ништа лакше, до сваком спољнем телу придодати по једно „ја", зампслити, да као што је његово ја везано за његово тело да је исто тако и за свако друго тело везано по једно Ја. Отуда је примитивно гледиште на свет анимизам, који се може назвати наивним спиритуализмом, јер душу непосредно везује за материју, и не прави никаква разлике између њих. Потребно је да људска рефдексија далеко оде у напред, па да човек увиди, да се сваком телу околине не може придати душа, да има неорганских теда: тај велики скок у развитку људскога ума историја нам не може означити, тодико је само извесно, да се је он морао десити пре него што је почеда ФилосоФСка и научна рефдексија човекова о