Просветни гласник

432

Еад осећам зубобољу, ја нећу за бол зуба казати да се у самом зубу као реалном објекту налази, већ ми је јасно, да се он у самом мени у мом свесном субјекту налази, јер ја као свесни субјект осећам бол, а зуб је само проузроковач бола. Исто то важи и за задовољство. Тако исто само је мало реФлексије потребно, ла да се увиди да и осећај отпора не може постојати ван нас. Чиета је иронија, хајде да и овде рекнемо судбине. да је од свих осећаја најлакше доказати субјективитет осећаја отпора, и ако је то осећај, који нам даје најочитије сведочанство о објективној егзистенцији спољних објеката. Кад наивном човеку будете одрицали, да спољних ствари нема онаких, каке су му оне у непосредној свести дате, он неће разумети ваше тврђење, он неће разумети, да ви не одричете егзистенцију спољних објеката у опште, већ само егзистенцију оних и онаких објеката, каки су вам у непосредној свести дати, већ ће мислити, да ви одричете егзистенцију реалнпх објеката у опште. пошто он, стојећи на становишту наивног реализма, објекте спољне не може ни замислити друкчије, до онаке какви су му они неиосредно дати, те се и неће много мучити око противног аргумента: он ће вас упутити на то, да је немогуће, да објекти, који такав отпор чине његовим рукама, не егзистирају. Међу тим, наивном човеку треба на мах поставити ово питање: да ли он мисли, да п сам осећај отпора, који објекти његовим рукама чине, објективно егзистира, и то ће га питање, ако га буде разумео, веома збунити. Само је мало рефлексије по» требно, па да се увидн, да осећај отпора не може егзистирати ван свестп. Јер где би се он у том случају налазио? У спољнем објекту (н. пр. столу, кога рука додирује) не, у руци такође не, јер би се онда налазно у ваздуху. Еад кажемо да је сто тврд, ми не мислимо у ствари да се тврдоћа његова састоји у томе што он садржи у себи осећај отпора, јер тај осећај постаје тек онда када рука додирне сто, већ у ствари у томе, тпто сто увек кад га рука додирне произвађа у нама осећај отпора. Што важи за осећај отпора, то исто важи и за остале осећаје.. Врло је лако увидети, да осећај топлоте и хладноће исто тако мало може бити у водп топлој плп хладној, као што је осећај отпора у тврдом сталу: топлота и хладноћа воде значи само толико да је вода способна, кад се у њу умочи рука, да у нама произведе осећаје топлога и хладнога, нпкако пак не налазе се ови осећаји пре тога у води. Тако исто кад кажемо за шећер да је сладак, ми никако не можемо осећај слаткога метнути у саи шећер, већ шећер има само способност да при додиру са језиком произведе у нама, т. ј. у нашој свести осећај слаткога. Исто то важи и за све остале укусе, па ће то исто важити и за све мирисе. Мало је теже утврдити субјективитет осећаја остала два чула, слуха и вида. Док осећаји прва три чула (пипања, укуса и мириса) постају пепосредним додпром спољнег објекта са чулним органом и осећају се као да леже на самој гранпци чулног органа, дотле осе-