Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

437

јективног садржаја, али на становишту идеализма ове се дефиииције не могу више одржати. На становишту идеализма аојам иреставе у смислу онога што није онако као што се иреставља да је мора у оиште игичезнути. За идеалисту не постоји више никаква нулшост да сликама сећања прида секундарни реадитет: објекти његовог опажања нису вигае објекти спољнег света, те по томе не морају имати врсту реалитета различну од врсте реалитета слика сећања. Али би погрешно било закључити — а тако закључује досадашњи идеализам — да ти објекти његовог оиажања, улажењем у свесни садржај добијају досадашњу природу слика сећања, т. ј. да постају преставе. Сасвпм се обрнуто баш да тврдити, да сдике сећања добијају досадашњу природу објеката опажања. Објекти опажања на становишту наивног реализма сматрају се непосредно за саме реалне објекте: сликама сећања не би се у опгате никада ни придавао секундарни реалитет преставе, да првобитно није извргаена ова идентификација опажених објеката са спољнпм објектима. Да је одмах опажени објекат одвојен од спољнег објекта не би имало никаква смисла претпоставити за слике сећања неку другу од опажених објеката различну природу реалитета. Па кад се увиди да она идентиФикадији нема смисла, онда је много природније претпоставити, да слике сећања немају више ирироду преставе, него да објекти опажања као свесни садржаји добију природу преставе, која је нужна Форма реалитета за слике сећања само дотле, док се стоји на становишту наивног реализма. Досадашњи идеализам задржао је један појам наивног реализма, којије према свему овоме, био само продукт забуне његове, да се извуче из своје основне тешкоће, док наш идеализам узима други појам наивног реализма, који је са свим тачан, али који се само на становишту идеализма да конзеквентно извести. У ствари уверење наивног човека да су спољни објекти реални не долази отуда, што би он држао да му је спољни свет непосредно дат —јер му он Фактички и није непосредно дат, него баш обрнуто наивни човек мисли да му је спољни свет баш зато непосредно дат што је уверен у апсолутни реалитет својих непосредно датих свесних садржаја, које пројицира ван себе. Уверење о реалитету снољних објеката не долази дакле у ствари ни код наивпог човека из његова уверења, да му је спољни свет непосредно дат, него из уверења, да су објекти непосредног оиажања објекти апсолутно реални. Па кад је то тако, ниЈе ли онда много природније претпоставити, да се увлачењем непосредно датих објеката у субјект не крњи њихов апсолутни реалитет по себи већ само њихов реалитет ван свести. Само је мало реФлексије потребно, па да се увиди, да принцип несумњивости непосредног искуства (со§Ио ег§о 8ит) не значи ни више ни мање до сам принцип апсолутног реалитета непосредне свести. Јер само је онда непосредна свест несумњива, ако је садржај свести по себи онакав какав се представља да ј е; чим тај садржај по себи не би био оно гато се преставља да је, онда би и егзи просветни гласник, књ. I., св. 4, 1902. 30