Просветни гласник

468

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

ћена, нарочито на стиховима дотериваним ирема бугарском језику, као, на пр., стихови: И влечеше камне, дрвета... с. 106. Да заприштшп камне, дрвета с. 106. Та аз, Марко, крадена ли сам ти с. 108. Што ти требва, Марко, та го трсиш с. 126. И Арапу се глава трколи с. 127. Да се м'чи кон за порти врзан с. 143. Хајде, свати, в Прилеп да се врнем с. 153. Па из превез му брада истрси. с. 176. II т. д. Песме су испеване македонским дијалектом; а..ш се на многим стиховима очито ввди дотеривање према бугарском језику. У мору од стихова, свега 6.400, члан, главна характеристика бугарског језика, јавља се свега 12 пута, и то сидом је дошао, унраво издаваоди су га дометнули. На пр.: Наш'та вера, цару, православна — место: Наша вера... Има безброј, чисто срнских стихова, које издаваоди нису могди променити. Неке ћемо навести: Фала тебе, краљу Вукашине, с. 3. Мајка Марку тихом проговара с. 34. Марко мајди тихо проговара с. 58. Не срди се побратиму Марко с. 80. Па не знае Марку што да каже с. 82. Ил' га градиш за старости мајци с. 86. Фала тебе, арапски јуначе с. 91. Марко кани брата Андрејаша с. 97. Од Бога им здравје и весеље с. 113. Леле Марко, побратиме мили с. 116. Па е Марку врло дожалело с. 117. Фала Богу за чудо големо: Золум прави от Стамбола царе, Золум ирави из Стамбола града, с. 124. Редом ходи из Будима града, Редом ходи и за Марка пита с. 126. Дочуло се до Кулина града с. 130. Фала тебе, мој посинче Марко с. 132. Фала тебе, ветре хлађанине с. 195. И т. д. У песмама има врло мало бугаризама и то су издаваоци створили. У новије време, нарочито код млађих бугарских књижевника, огледа се тежаа за позајмљивањем и усвајањем особина српског језика. Почели