Просветни гласник

НАУКА И ПАСТАКА

589

18.) СЗстрввиде (сада Горња и Доаа) су села, која данас црипадају Скопаљској кази. Арнаутска су села. Арнаути их зову Островиц и Остреи. Далеко су од Куманова, преко манастира Матејче, иет сати. Има доста остатака старих грађевина. Око Островица је Вуксан — пданина, Влајков гроб (Влај-гроб) и др. места. 11реко ових Островица удара пут „за Косово" звани „Султан Муратово џаде". 5 ) 19.) Глвбоки дол. Села овога имена нема данас у Кумановској кази. Иначе има доста места и у Кумановској кази иод овим именом, а у Нрешевској кази има и села под именом Длибоки дол. А у Паланачкој кази има и Длибочице. 20) Герекарв је данашње село у Прешевској кази Ђерекаре. Ово је село на левој страни реке Пчиње, на подножју Козјака и Ђермана, а на речици Леспичкој. Далеко је од Куманова, на северо истоку, пет сати. 21) Просеченикв је познато место на Гујну. Преко њега води пут из Врања за Кумановске пределе. 22) Света Петка је, данас, село у Прешевској кази, на путу из Врања у манастир Пчињски. Далеко је од Куманова осам, а од Врања три сата. Има доста остатака старина. Има и нову цркву — Св. Петке 23.) Лагоборовце је, држимо, данашње село у Прешевској кази — Боровце. Далеко је од Врања три до три и по сата. 24.) Халашевце је данашње село у Прешевској кази, Алашевце. Ово је село у сливу Моравице а између Боровца и Прешева. Истога имена постоји село и у Кумановској кази, али ми држимо да се у повељи ово село помиње.

Б.) Цркве \у Штииу. У Штипу има, сада, четири цркве: црква Св. Ранђела у Горњој махали, црква св. Николе у Вароши (Варош махали), црква св. Сааса (Вазнесенска) између Штипа и Новог Села, на гробљу градском и Новоселском и црква св. Јована (Крститеља). Црква св. Архангела Михаила је, сада, нова. Оправљена је 1892. и 93. године. Из аутентичних извора знамо, да су нри оправљању, управо грађењу ове цркве, нађене две листине српске на пергаменту, које се односе на грађење ове цркве, а у народу се чуло да су то листине цара СтеФана Душана, који је, по народном веровању и подигао ову цркву. У овој се цркви чува и једна „прастара" чудотворна икона. Ово је но свој прилици Главатова црква, која се сномиње у иовељи Драгаша н Константина (... и еце цриложихв 8 Ш,ииЗ црвковв ГлаватовЗ архаггелв, св вс&мв метохомв..." 6 )

5 ) На истом месту. в ) Гласиик Срп. Уч. Друштва XXIV, 252. Имамо сачувапу повељу краља Сте®ана Душана из годиие 1332, којом потврђује мапастиру Хиландару дркву у ПГтипу са селима што је приложио протосеваст Хреља — :