Просветни гласник

БЕЛЕШКЕ

БЕЛЕШКЕ ИЗ НШЕ И ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ

Алуминнје н н>егова новнја употреба. — Заиимљииа је судба мегалг; алуминија. Због неких одличних особина његових, као шсо су сребрнобела боја, лакоћа и посгојанство, за њ су везиване најсмелије наде. Данас, кад је решен нроблем његова добијања електричнил путем, кад му је дена сиала на непуне 3 марке од килограма — према 3000 Франака у год. 1854. те су се наде донекле изјаловиле; ну истраживања око алуминија ипак су донела неколике неочекиване примене његове. Између ових ваља нарочито поменути алграфију и алуминотермију. Сличпо литограФији, у којој се употребљава литограФски камен, под алграФијом се разумева цртање и писање на алумипију, ради умножанања слнка. Као проаалазач алграфије важи Еарло Шолц из Мајнца, који је ову вештину нарочито развио од 1894 —1897. г., пошто је успео да произведе подесне алуминијеве илоче. Пословање око алграфије или алуминографије по све је слично са литограФијом, само је знагно 1'евтиније; с тога је ова пова техничка вештина постала озбиљним такмадем литограФИЈИ. Још је значајнија употреба алуминија као распростирача топлоте, на чему се оснива т. зв. алуминотермија. Према најновијим истраживањима Круповим у Есену, потребно је 7140 калорија да се алуминијев оксид (А1 2 0 3 ) редукује у метал алуминнје. Ова се количина топлоте заиста и развија при справљању алуминија помоћу електричног светлосног лука. Обратно, ова се калорична енергија ослобађа, кад се алуминпје оксидише у алуминијев оксид. На основу тога алуминије скрива у себи ону количину рада, топлоте, која је утрошена на његово добивање и може је, као неки акумулатор тонлоте, у свако време и на сваком месту ослободити. На овој особини алуминија оснива се алуминотермија, коју је са великим успехом унео у праксу Ог. Ханс Голдшмит, хемичар из Есена г. 1898. Висока температура што се добива сагоревањем алуминија сада се, по Голдшмитову поступку, двојако примењује; 1) за справљање неколиких чистих метала, који су се до сад добивали као карбиди, из њихових руда;.2) за лемљење, заваривање и растапање металних предмета. Учин редуковања металних оксида помоћу алуминија назнат је из раније из радова Девила, Тесјеа и Велера; ну тежиште Голдшмитова проналаскаје у томе, што се смеша металног оксида и алуминија не запали у свима својим деловима до температуре запаљења, већ то бива само у једној тачки, па се за тим цроноси кроза сву масу. Овим се преобраћа продес из ексотермичног т. ј. који топлоту троши, у ендотермичан, т. ј. који топлоту одаје. Да би