Просветни гласник

490

ИРОСВЕТПИ ГЛАСПИК

За овај се испит не пдаћа ни такса држави ни награда члановима испитног одбора. Но ако управа које приватне средње шкоде прими на себе трошкове за чланове комисије, министар нросвете ће одредити комисију, пред којом ће ученици нолагати нижи течајни иснит у својој школи. Чдан 51. закона мења се и измењен гласи: Учениди, који приватно уче један ши више разреда средње шкоде, могу ступити у државну средљу школу као редовни ученици: а) ако нису прешли године допуштене за разред у који желе стунити, и б) ако положе испите из разреда који нису редовно учили. За ученике који, приватно учећи средњу школу, само испите полажу у државним средњим школама, не вреде ограничења о годинама старости. Ученик, који редовно учи у државној средњој школи, не може у истој години полагати испит из старијег разреда којн би приватно учио. Члан 52. закона мења се и измењен гласи: Приватни ученици плаћају државп, при полагању испита у државној средњој школи, једну испитну таксу, ма испите полагали из више разреда у исто време; тако исто плаћају и сваком члану испитног одбора пет динара. Сиромашни се ученици ослобођавају и испитне таксе и награде члановима испитног одбора. Члан 55. закона мења се и измењен гласи: Сваки је ученнк дужан узети по свршетку школске године школско сведочанство; у току школске године ученику се може издати само уверење о учењу и владању. Облик сведочанства и уверења прописује министар просвете и црквених послова. За дупликат школског сведочанства или уверења плаћа се, поред таксе, још и десет динара за школску касу. Члан 56. закона мења се и измењен гласи: Наставници су средњих школа: директори, проФесори, супленти и учитељи. Директори, проФесори, супленти и виши учитељи иостављају се Краљевим указом, а учитеље поставља министар просвете и црквених послова. Члан 58. закона мења се и измењен гласи: За директора у непотпуној средњој школи може бити постављен проФесор, који је у том звању служио најмање осам година; а у потпуној онај, који је као директор непотпуне средње школе служио најмање пет или као проФесор најмање петнаест година, а при том се одликовао школским радом и примерним владањем. Директорско је звање у потпуним средњим школама стално, а у непотпуним привремено. Члан 59. закона мења се и измењен гласи: ПроФесором може постати супленат или учитељ грађанске школе, који је положио проФесорски испит, а као наставник радио најмање три године у средњој или у грађанској школи. Члан 60. закона мења се и измењен гласи: ПроФесори могу бити постављени само за ону групу предмета, за коју су проФесорским испитом оквалиФиковани.