Просветни гласник

574

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

и на историју сасређивања или распореЦвања политчике моћи на поједине народе. Факте чисто ратне и дипломатске историје треба само толико уносити у уџбеник, у колико су ратови међу појединим државама, међународни савези и уговори мира, доносили измене у пређашњим узајамним односима држава; у колкко су прекраЈали љихове границе или снажили и слабили њихов значај међу суседима. Наравно с те тачке гледишта многе појединости ратне историје (имена војвода, набрајање похода и битака, епизоде које су иитересне само с ратног гледишта или ио свом драматизму и т. д.) не само да су сувишне и да ниигга не приносе главном предмету, на који треба да буде усређена пажња ученикау датој области, него су и штетне, ако својом множином буду заклањале главне линије међународне историје. У другу врсту историјских Факата, које треба унети у уџбеник историје, долазе ствари унутрашњег живота појединих народа. Данас већ неће нико спорити да у предавању историје ти Факти треба да заузпмају ирво место. И ту уџбеник треба да се држи строгог избора материјала, усређујући пажњу ученика опет само на снаге које постојано делују и на главне продесе. Те су снаге државе и друштвене класе, с њиховим интересима и традидијама, које подчињују себи или само услов. љавају, радњу појединих лица и по томе врше уплив за ход догађаја. 0 појединим догађајима унутрашње историје и о лицима која су у њима суделовала, може се поновити оно исто, што је већ казано о догађајима и лицима, који имају више мање велики значај у историји међународних односа. Ма какав драматски или морални интерес имали ноједини догађаји и лица сами по себи, своје право на унос у материјал школског истријског уџбеника добијају они само од свога места у историји развитка радње и борбе друштвених снага унутра у земљи. И ако се мењају поједини људи на историјској позорници, и ма да нови радници не личе на старе и ма да догађаји не ретко избијају сасвим неочекивано, ипак интереси и традиције радних друштвених снага јављају се као веома постојани Фактори, и та околност даје извесно јединство унутрашњој историји сваке земље. Уџбеник не треба да развлачи пажњу ученика Фактичким. појединостима, које немају иравог односа ка историји развитка радње и узајамне борбе великих друштвених снага једнога народа. На иротив, баш ту страну унутрашње историје треба он да разматра и да њу ученици сматрају као основ, на коме тек и добија сав свој смисао познавање појединих уређења, догађаја и историјских радника. Унутрашња историја сваке државе има свој нревладни Факат, свој основни процес око којега се згодно групишу поједини догађаји. Такав је развитак краљевске власти у Француској, развитак народног представништва у Енглеској, развитак малих држава у Германији. И за историју политичких уредаба и за историју најважнијих догађаја у три поменуте земље, сва три поменута процеса јављају се као нринциии који уопштавају и уједи-