Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

5 79

вих, иоследица, и прва држава иреко које су Турци лорали прећи, па да иродру у северне лределе полуострва, била је држава Дејановића. А готово упоредо са државом Дејановића, у том погледу, била је и држава Краља Марка, за то ћемо од овога времена, па све до ногибије Краља Марка и Константина, ова два владара наћи заједно. Услови уговора између Дејановића и Мурата нису нам нознатп, али из догађаја, који су се после тога уговора развили; из удела Дејановића у њима (Косовска битка, битка на Ровинама) и из положаја Дејановића и вихових односа према Турцима, може се закључити, да су се Дејановићи обвезали, да плаћају Мурату данак 14 ) и да му, у случају рата, дају и један контингенат своје војске. Мишљење Наттег- ово 15 ), да је Шурат оаростио Константину данак, а да му је, у накнаду за то, посео тврђаву ћустендилску, не односи се на 1371., већ на коју доцнију годину. Та доцнија година није могла бити ни, како мисли Хаџи Калфа ,в ), 1372. година. Све што су Турци могли ове годипе предузимати према држави Дејановића. могло је бити само то, да су уговор, склопљен са Дејановићима, ублажили, и то у толико, што су данак Дејановнћима смањили. Ако, даље, версија, коју је истакао Наттег нађе потврде и с друге стране, онда може бити, да је Мурат у Ћустендилу, а могуће и у још којем важном месту у држави Дејановића, ноставио своју посаду, своје гарнпзоне, а никако да је и којн део државе Дејановића анектирао, јер имамо доказа, да су Дејановићи целом својом државом до 1389. године владали. 11 ) 0 томе шта се у времену од 1372.—1389. године у држави Дејановића и према њој од стране турске догађало, није нам ни с које стране нознато. Не знамо ни то, да ли су се односи између Дејановића и Мурата нроменили, и ако су се променили, како су се ироменили. Што се данас као позитивно узимати може, тоје, да су Дејановићи у оном међувремену били потпуно на миру. Ако су они имали, у опште, с ким каквих размирица, то су их могли имати са суседним словенским владаоцима, премда је и то зависило од уговора између Дејановића и Мурата.

11 ) СЈшЈсосогиШ. Јј . I, 38. .. Мета 8е гаута елХ Арауаа ^р тор Зархоу ђухцога т\г ег т<р 'А%1Џ !Гота /Ј.ш /<Ј(>а атраге^оаџеуод хатеотре /ратсЈ, е!д сророр те аџ,а еттауауцг, ха! аџтог о1 атратеубџегог еттео&ас ел1 тоуд тгоЛеџСоуд, ег товоутоуд тог а(>1&/гоУ 'е/огта 'шттеад.. * 1з ) 6е8сћ1сћ(;е (1ез Овтап18сћеп Кекћез, I, 155. 1в ) Сиомепик Срнске Краљевске Академије, ХУШ, 42. 17 ) Поменуте повеље Дејановића. Као што ће се у редовима, који следују, јасно видети, Дејановићи су за све време своје владавпне (и кад је Копстантпн сам на влади остао) завештавали из деле своје државе разна имања мапастирима и дрквама (Актш, 370 и даље; Моп. 8егћ. 190 и иа другим местима, а и Латтег вели (вебсШсМе Дез Озтап18сћеп Кехсћеб) да је Константин примио Мурата 1389. године у Ћустендилу.