Просветни гласник

580

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Еао што и мало нре споменусмо, Дејановићи су за све време од 1372.-1389. године владали у својој држави потпуно независно и ми ћемо сада прегледати у кратко вихову унутрашњу владавину. * За расматрање и оцењивање унутрашње владавине Дејановића имамо, данас, као грађу нрвога реда седам поменутих повеља Дејановића, којима су они појединим манастирима и црквама завештавали имања из своје државе и три инструкције Дубровачкога Савета, и то ће нам послужнти као руковођ у овоме иослу. Повеље су ове писане стилом самосталних српских владалаца и из њих се види, да су Дејановићи својом државом, унутра, управљали и послс 1372. годино потпуно независио. Прву је повељу нздала царица Евдокија заједно са синовима Драгашем и Константином 1377. године (индиктиона XV) у Струмуци. 18 ) Овом су новељом Дејановићи завештали манастиру руском Св. Панталеимона на Св. Гори ова села: Мокрани са свим његовим синором и притежањем и земљу Лиендинову у Мокранима, чију је цркву још цар СтеФан Душан био истом манастиру Св. Пантелеимона завештао. Даље су уписали села: Макријево и Макреш са свима њиховим околинама, синорима и притежањима и са земљом Тутка и Синдореаајева. Даље су Дејановићи завештали села: Зубовце, Борисово и Габрово, такође са свима њиховим околинама и притежањима и са црквом Св. Матсре Божје над селом Габровом и ослободили су све људе у поменутим селима од свих работа. 19 ) ДРУ Г У је новељу издао сам Драгага (Јован Драгаш) 1. јулија нсте, 1377. године и истога (XV) индоктиона. Овом повељом завегатава Драгага неко имање манастиру Хилендару, али како иовеља ова није сачувана, ми не знамо, данас, која је имања, која је он села из државе своје поклонио манастиру Хилендару. Трећа је повеља она, коју су издала оба брзта, Драгаш и Константин, а без мајке, у години 137 9. 20 ) Овом повељом Дејановићи поново утврђују добра манастиру Св. Пантелеимона, која су поклонили били јога цар СтеФан Дугаан и цар СтеФан Урош, и уз то и они сами поклањају истом манастиру нека нова имања. Тако, овом се повељом утврђују у својину манастирску села: Мокране, Макријево, Зубовце, Габрово, и нова

18 ) Гласник Срп. Уч. Друпива XXIV, 249—252. Актн, 370. 0 повељама овим ћемо проговорити овде само што је најиотребније. 19 ) Места ова ваља тралшти у Кумаповској и Кратовској кази. Нека су већ позната села Кумановска, али већина их је проиала, или само прекрштена те их је тешко пронаћи. 20 ) Моп. 8еЛ. 186.