Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

581

добра у Бањској, Врачевцу, Драгошевцу, Ћустендилу (колесп, колесш 21 ), Габрову (где су добра већ била поклоњена), цркну св. Ђорђа и још села : Сушицу, Торњево, Робово са свима дрквама и црквом кнеза Киријака са свима притежањима у Петрчи ; насељење у Хаљеву (Хаево), цркву у Дренгку, која је била у иритежању властеле Јаковца и Драгослава, са селима: Дренгк, Гогово, Пулулово, Халаиатово, Ђурђево и друга са свима црквама и синорима. Исто тако завештали су Дејановићи и своје поседе ► у Тиквегиу, у Шишкову, у Грабавцу, Ђозарцу и Пологу; даље, села: Полошко, Кшшне, Дражељу, Јужиново, Куманичево (старо Куманово), Сутац, Злетово и у овоме цркиу св. Димитрија и св. Николе са свима црквеним људима и њиховим притежањем, и, даље, села: Платорешци, | Собри и Трстеник и у Штиау цркву Главатову. Четврту је повељу издала царица Евдокија са сином својим Константином у години 1379. (IV индиктиона) опет у Струмици. 22 ) Повељом овом царица Евдокија и Константин завештавају нека имања манастиру Хилендару и поново утврђују у нмаовину манастира Хилендара Дејанову цркву у Архиљееици са још неким селима из каза: Кумановске, Скоиаљске, Прешевске, Тњиланске и Паланачке. Пету је повељу издао сам Константин, 26. марта 1388. године у Штипу. 23 ) Повељом овом Константин потврђује имање које је купио војвода Дмитар, и које је цркви својој вазнесенској у Штипу поклонио. Овом повељом Константин ослобођава све црквене људе од свих државних дажбина и работа. Исто тако Копстантнн утврђу.је цркви и сва добра, која су јој други завсштачн, његови претходници, завештали. Из ове се повеље јасно види, колико је велико било имање вазне- сенске цркве у Штипу. 24 )

Раније смо још споменули, да су Дејановићи држали у својој власти Пчињу и у њој манастпр св. Прохора, и да су у манастиру овом сачувани јасни траговп, који казују, да су ДејаНовићи манастир надгледали и даривали. То се још јасније види у томе, што су многа кратовска властела и богати људи (и из Ћустендила) и у доцнијим вековима чинили поклоне манастиру овом. Да су Дејановићи и задужбине подизали, види се такође и по народним казивањима, по којима народ у оним крајевнма све старе грађевине, чији је основалац заборављен, веже за име

21 ) О Коласији (коласЈа) види у Рјечвику Кљижевних Старина од Ћ. ДаничиАа, под речи коласЈа. Иначе имамо и запис: митрополитљ банвскн глаголгемл коласКа, кратовскн и вдипскн (Гласник Срп. Уч. Друпива Х1ј, 188 и ХТјУП, 107. ") Моп. 8ег1з. 190. 23 ) Гласиик Срп. Уч. Друштва Х1ЛУ, 266. Актн. .. 388. 21 ) 0 цркви у Штипу види у Додатку.