Просветни гласник

674

дросвеши гласник

0 ПРЕДАВАШУ ИСТОРИЈЕ У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ Н. Карјејев

(НАСТДВАК) Било ,је време кад културшш појавима или никако нису давали места у уцбеницима историје, и после кад су им и давади места то је било у засебним одељцима, механички их додавајући основном тексту, где су владали политички догађаји (спољни и унутрашњи), као прави садржај историје. У данашње време већ није ни потребно говорити о важносги и самосталном значају културног материјала. А у неким случајима бива и супротно томе што неки наставници и сувише полажу на културни део, не обзирући се много на то шта је потребно и шта би требало одбацити. За неке стране културе ја бих саветовао да се пређу ћутке у уџбеницима историје, остављајући наставнику да упозна ученике с њнма шта више стављајући му то у дужност — допуном причања и читања, а то да иде заједно с илустрацијама. Само тако, а не у уцбенику, прелазећп га ја бих паралелно с тим упознавао ученике с историјом спољњег живота и предмета уметности. А ево зашто је тешко узети да је тај материјал згодан за уџбеник. Прво, такве ствари као што су одело, стан, домаће посуђе, земљорадиичка оруђа, машина, оружје, архитектурна здања, статуе, слике итд. не могу се само поменути, него треба да буду описани, показани и протумачени на цртежима, а описи и цртежи у самом уџбенику заузели би и сувише много места и претрпали би га, заклонивши битније ствари. Нека ученик има код куће или у школи нарочита помоћна средства да би познао све то, а у уџбенику све то било би само на терету. Друго, такав материјал мора се уносити у уџбенике само у одломцнма, пошто је немогуће у самој ствари даватид уџбенику систематске прегледе историје одела, оружја, архитектуре итд., пошто је у опште нужно избегавати сваки случајни, несистематисан материјал у одломцима. Отуда, мислим, нотичу два општа правила. С једне стране у уџбенику не треба да буде места за описивање материјалних предмета, а с друге помињати те предмете може се допустити само у том случају, кад су такве или друге сличне ствари потребне ради самог систематског излагања. С те тачке гледишта египатске пирамиде биће поменуте не као Факти у историји а,рхитектуре него као веома карактерне одлике египатске културе, али описивање пирамида мора бити искључено из уџбеника; о пирамидама ће говорити наставпик у разреду, или ће сам ученик читати код куће о томе, а уз то ће му бити на руци цртежи у књизи, слике за зид итд.. То исто, што је казано о материјалним предметима,