Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

675

које треба поменути а не треба описивати у уџбенику, важи и за текничке нроналаске. Проналазак штампања треба, наравно, поменути у уџбенику и треба објаснити његов значај, али описивање типографске вештине не може бити предмет уџбеника историје. Све то може се казати и за чисто уметничке производе, По некад, и то у вези с каквим другим Фактима, општијега карактера, они се морају поменути у уџбенику али их ту не треба описивати. Међутим аутори уџбеника често уносе у те ручне књиге описни материјал разне врсте; шта више, неки уносе садржину појединих знаменитих слика као што је то учинио један аутор (Шулгин), говорећи у свом „Курсу историје нових времена" о „Тајној вечери" Л.еонарда да Винчи, и о ,Мреображењу" и „Сикстинској Мадони" РаФајила. Чак се може казати да су се о неким предметима створиле у уџбеницима сталне традидије, и многи сасвим једнородни предмети из разних епоха или се удостојавају нарочите пажње аутора, или се сасвим и не номињу. Тако фактима из псторије материјалнога живота, техничких проналазака и уметности, у уџбенику историје треба дати врло скромно место и у сваком случају споредно. што наравно не смета ученику да се упозна са свим тим стварима и из других и(звора. Друга је ствар духовна култура, свет идеја, у којима су живели народи. Ако оставимо на страну међународне односе и посматрамо само унутрашњи живот народа, то ће се он у главном и свести само на уређења и идеје, узимајући обе речи у најширем смислу. Религиозна веровања народа, њихове теоријске представе о свету и човеку, њихови наравствени и друштвени идеали, њихова научна знања итд. — то је цео свет историјских појава, и на научно појимање његово треба свести иредавање историје и у уџбенику треба на њега обратити нарочиту пажњу. То и јесте трећа категорија Факата, које треба систематски изложити у уџбенику. У животу народа бивају двојаки процеси — социјални и културни. Први су у сталним, ма да вечно промењивим системима односа, које називамо народном привредом, нравом и друштвеним или државним уређењем, а други су тако исто у неким сталним, ма да тако исто промењивим системима идеја и стања, који објективно постоје у облику религије и морала, ФилосоФије и науке овог или оног друштва и јављају се у његовој литератури и уметности. И у социјално-политичкој и у историји идеја и културе има основних Факата, који и треба да чине главну садржину уџбеника. Општи правац еволуције друштвених односа сваког народа стварају неколико сила које постојано делују и које се кристалишу у извесна уређења. Видели смо да поглавито процес развитка и опадања тих сила, процес измена тих уређења итд. и треба да прати историк кроз наизменицу владавина и разнпх догађаја. То исто треба учинити и с историјом духовне културе у школском уџбенику. Духовна култура појединих народа или епоха тако исто представља једно опште