Просветни гласник

676

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

јединство; и ту има превладиих и основних снага у обллку идеја опште примљених или највмше раширених у овим или оним круговима, које одређују не само сву садржину унутрашњег света људи, но и спољне изјаве аихових мисди, расположења и тежњи, у њиховом кретању и радњи. Уџбеник не треба да буде прост инвентар конкретних представа или апстрактних појмова, какви су бивали у разним временима, код разних народа, но, по могућности, да буде карактеристика њихова погледа на свет. Скупивши сад, све што смо казали у овој глави, у једно, можемо свести битну садржину историјског уџбеника на три ствари: 1) међународни односи, 2) склоп друштва и државе; 8) поглед на свет. У свакој од тих категорија треба с једне стране разликовати неке снаге или системе који постојано делују и с друге догађаје који с њима настају и у којима они сами суделују. IV. Неједнака доступност историјског материјада за ученике Један од главних недостатака историје као наставног предмета јесте у разноликости и шаренилу и у ендиклопедичности њене садржине. То сам мишљење често чуо и о њему се, у колико тачнога има у том мишљењу, свакојако мора мислити. Наставни предмет, који нема строго одређене садржине, који говори ае геђиз опшЉив е! диЉибЛат а1п8, једва може одобрити здрава педагогика. С тога гледишта и потребно је ограничити наставни материјал чим било одређенијим, усредивши га по могућности на мало ствари. Није никаква штета, ако, пролазећи историју, ученик из објашњења и прича наставника, или из читања препоручених књига, буде сазнао и најразноликије и вајразноврсније ствари. То не само да није штета, не само да није недостатак историјског предавања, него на против велика превага историје као наставног предмета, јер предавање историје непрестано наводи ученика да сазна масу ствари и појмова из најразноврснијих СФера знања. Незгода би било само тако предавање историје, коме би било смер да саопштава ученику најразноврснија знања, које би га наводило да учи на памет масу Факата сасвим неједнаке садржине и коме би одговарао и такав уџбеник, т. ј. кад би уџбеник био нека врста ендиклопедије специјалних историја међународног права и ратне вештине, државног или грађанског права, индустрије, цркве, ФилосоФије, наука, литературе и уметности. Такав уџбеник гушио би памћење ученика огромном масом Факата, одузео би му могућност да памти главне нацрте историјског процеса и поред свега тога ставио би му пред очи много научног материјала, који надмаша његово појимање.