Просветни гласник

678

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

сматрати за знање и појимање. Нарочито је иотребио избегавати све сиецијалио и техничко, што је мало нојмљиво и што треба више разјашњавати, и то ствари које су веома далеко од основног и битног продеса историје. Сводећи ту основну и битну садржину историје на социјално-нолитички склоп и поглед на свет, и овде треба избегавати у предавању сво, што по својој сложености или апстрактности, по свом специјалном карактеру и техничкпм појединостима, може надмашити појимање ученика. Ученик, који учи историју, приступа познавању тог предмета, наравно без икаквог знања таких наука као што су јуриспруденција, подитичка економија, ФилоеоФија, а посао наставника историје и није предавати му специјалне историје народне економије, приватног и јавног права, метаФизике, етике итд. Највише што се може тражити из тих специјалних Факултетских научних дисциплина, јесте само то да ученик добије основне појмове из тих наука, да не би у њима све било за њега ново (као што то бива на универзитету са младим ученицима природњацима, који не износе из гимназије никаквих знања из биолошких наука које се предају на Факултету). У сваком случају садржина историјског курса средњих школа стоји у најтешњој вези са таквим специјалним наукама као што су ФилосоФија, право и политичка економија, пошто те науке имају посла с погледима на свет и друштвеним односима или уређењима. (У средњој школи осим тога прелази се и специјална историја хришћанске религије и народне литературе. За то и не помињемо овде историју цркве и литературе, које чине засебне, специјалне историјске дисциилине). Општи појмови, с којима имају посла поменуте науке (држава, влада, сталежи, администрација, суд, закони, сопственост, обрађивање земље, индустрија, трговина, дажбине, Финансије итд. или знање, испитивање, наравственост, идеал, основ свих ствари, смер живота, срећа итд.) треба да се налазе и у уџбенику историје сваки пут кад је реч о Фактима социјалне, политичке и духовне културе. Наравно, да ни од уџбеника историје ни од разјашњења наставника не треба тражити да они дају ученицима строго научне одредбе тих појмова, пошто се и сами научењаци нису сложили у тим стварима, а не би било ни потребно кад би код ученика ти појмови били правилни и кад би он тачно нојимао и унотребљавао сагласне термине, појимајући разлику између речи „политички" и „социјални" или „метаФизика" и „етика". Смер предавања историје не може бити саопштавање ученицима теоријских погледа метафизичког или политичко-економног карактера и по томе, наравно, у предавању историје не могу се претресати питања, која су изнад средњег нивоа појимања ученика. У предавању историје треба упознати ученике с најважнијим историјским Формама друштвенога и државнога уређења, колико је то логућно без теоријске спреме у области социјалних наука и с најваж-