Просветни гласник

наука и настава

679

нијим погледима на свет, у колико они могу бити доступни ученицима, који нису пренми никакву философску иропедевтику. У оба случаја треба избеганати и све специјално, техничко. Био би веома захвалан посао одредити теоријски, која питања филосоФије, иолитике, ирава и економије не могу никако бити доступна појимању ученика средње школе. Најлакшеје то урадити за философиј'} 7 , иошто-је ту реч искључиво о идејама, које се често не могу предавати кратко и потпуно, док се спољни односи могу појмљиво описати у мало речи. Ако Факте из историје Философи .је и треба унети у уџбеник историје, ипак у њему не могу бити системска излагања историје ФилосоФИЈе. Уношење тих Факата у уџбеник историје, ииак у њему не могу бити систематска излагања историје ФилосоФије. Уношење тих Факата у уџбеник може се нравдати само њиховом културном важношћу, али никако њихоним чисто философским значајем. По.јмити садржину и значај „Критике чистога разума" може само онај, који је добио нарочиту философску •спрему, и по томе се Кант може само поменути у уџбенику због карактера његове ФилосоФије, да, у крајњем случају, његово име не би остало непознато ученику пошто има неколико великих имена, која но треба да ■остану непозната ученицима. Друга је ствар популарна ФилосоФија иа ир. Волтерова. Њу није тешко појмити, она се је и у своје време ширила у широким круговима друштва и вршила уплив и на сам живот. У историјама ФилосоФије једва помињу идеје Волтерове, алп у историјама културе њима припада важно место. С те културне тачке гледишта и треба разматрати Факте историје Филосотје у школском уџбенику. У њему се не могу излагати философски системи; у њему само треба показати општи карактер ових или оних учења, у колико она карактеригау дато стање друштва или у колико су у своје време вршили уплив иа друштвени живот. И у даном односу Јченицима ће битн појмљивији па и потребнији за појимање других страна друштвеног живота, не поједини творци великих система, него поједини правци, коЈе су у своје време представљале извесне личности, као софисти , стојици, епикурејци, сколастичари, хуманисте, енциклопедисте итд. С те опште културне тачке гледишта и ради веће појмљивости треба да у предавању историје добију превагу моралисте и публицисте над метафизичарима, који се занимају теоријом знања или који склапају своје снстеме света. Русо-у с његовим погледима на личност и друштво лако је наћи место у уџбенику историје и уиознати ученике са садржином његових дела, али се то никако не може казати и за Хебела и његов знаменити систем. ФилосоФСке идеје ни из далека не исцрпљују садржину духовне културе и у стварном животу ФилосоФија је доступна и интересна само за мало њих. Духовни живот народних маса јавља се поглавито у разноликим историјским Формама. религије, док се образовани кругови друштва просветни масник I књ., 6 св., 1902, 45