Просветни гласник

наука и настава

687

љака " (с. 37, 41) — „У фамилије умбелата на једној су ложи састављене две ахеније... На кроју ове двојне ахеније основано је дедење овог важнога илемена биљака у родове" (с. 49) — „Маснице су иснуњене ароматичном масти, која ово алеме биљака особито важним чини" (с. 49). — „Дскапдол је класе подедио у подкдасе, ове у редове а редове у илемена (Фамилије)"... (с. 64). Према наведеном, Панчићу је племе што и Фамилија, Фамилија је што и ред, а ред је опет исто што и племе. Он је са те три речи означавао једну и исту групу биљака. Дакле по њему је племе = Фамилија =: ред. И ако онако изреком говори у општем делу своје „Флоре у околини Београда" Панчић ипак све изведене и описане груие биљака, у III одељку те књиге, разређује скоро онако исто као и у „Флори Кнежевине Србије". И овде су највеће групе биљака класе: Дикотиледоне, Монокотиледоне и Акотиледоне васкуларне (с. 177, 407, 469), које даље разређује у „ редове Капипси1асеае, СгиаЈегае, СириШегас, Сгат1пеае, итд. итд. „Ред СошГегае, из класе дикотиледоне, дели у племе: Сиргеззшеае, А1)1е11пеае" итд. У опште, све је истоветно као и у „Флори Кнежевине Србије". — И ако на 56 стр. пише „сви родови племена СириШегае,... племена трава (Сгатшеае),... он је ипак те групе биљака означио у трећем одељку са „ред СириШегае"... „ред Сгаттеае". Родове дакле, који имају неке заједничке белеге, скупља у „редове" а не у племена или Фамилије, као што изреком вели у општем делу „Флоре у околини Београда". Из појединих навода само, које сам до сад навео, може се видети, да Панчић, у свом тако обилатом раду на Ботаниди, није тачно одредио ни предизно утврдио имена за поједине групе, у које се разређују биљке у систематској ботаници. Шта више, општи део његових ботаничких списа не слаже се са оним што је у посебном одељку тих списа усвојено за име група. То је особито и највише уочљиво у „Флори околине Београда". (СВРШИЂЕ СЕ)

КАКБА НАМ ТРЕБА ГРЧКА ГРАМАТИКА?

ПРИСТУП I. 0 вриједности овакога рада. Срби и Хрвати у Аустрији и у Угарској а исто тако и Срби у Босни и у Херцеговини морају учити грчки хтјели не хтјели, ако хоће да иду у гимназију. У Србији нема сталности, те се грчки језик у гимназији сад учи сад опет не учи или се