Просветни гласник

688

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

учи само у овој или оној гимназији. Стално је учеље само у ведикој школи. Нијемди и Французи, ако само буду хтјели, могу нагнати и Србе у Србијп, да вигае уче грчки, јер могу да им не примају ученика у своје университете, а могу им и тобожња свједочанства, која ти учениди доносе, одбити. Према томе нам је добра грчка граматика врл.о корисна, јер ако је учење тога језика зло (као што неки мисле), добра ће га књига умањити, а ако је добро, она ће~ га иовеКати. А ова ће нам расправа бити корисна и за друге језике, особито за латински, јер ће уништити знатан дио латинске шкодске граматике, и тако ће помоћи, да се ученици нашијех гимназија ослободе од ведикога зла. 1 ) 2. За што пишем о погрешкама у граматикама грчкога језика, ноје су написали Нијемци? Наши писци често узимају њемачке (а каткад и Француске) књиге па их преведу — и то понајвише рђаво — или од двије илл три туђе књиге начине трећу или четврту српску. Не заборављају да кажу у приступу, да су за своју књигу употребљавали „најбоље" или „признате" стране писце. За то се многи свађају и доказују, да овако илл онако стоји у некога странога (понајвише њемачкога) писца, јер многи људи мисле, да су доказали, да је нешто истина, чим су доказали, да неки н. пр. њемачки писац то каже! Ако се више туђијех писаца у нечем слаже, ко би онда могао и посумњати, да то није истина? Одатле она дјетиња свађа и доказивање: Овако стоји у тога писца; то треба овако разумјети; то иотврђује и тај писац; та се књига много употребљава у школама — то доказује да је „практична!" Такве се дјетиње мисли употребљавају, да се завара неука свјетина. За то ћу ја говорити о погрешкама у школскијем граматикама грчкога језика, ко.је су написали Нијемци. 3. ТешкоЂе у писању књига за школе. Многи људи мисле, да је лака ствар написати добру школску књигу. Заиста је лако написати такве књиге, какве пишу ти људи што тако мисле. Нисање школскијех књига спада међу најтеже ствари а понајвише и међу најкорисније (ако се иотребита књига изради како треба). Много је лакша ствар оно што се обично зове „наука", јер ту људи данас понајвише гледају на то, је ли нешто истина или није, док је код школске књиге иоред тога врло знатна ствар, је ли нешто кох ) Грчки се језик учи у српској карловачкој гишазији 6 година (III —VIII) и то по 5, 4, 5, 5, 4, 5 сахата на недјељу, а латински 8 година (I—VIII) и то 7, 7, 6, 6, 5, 6, 5, 5 сах. на недјељу. (Програм 1892. год.) Псто тако у гимназијама у Хрватској и у Сдавонији, а толико ће од придике бити и у другијем нашијем гимназијама по западнијем крајевима.