Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

689

рисно (матерпјално или идеадно) и према томе иотребито. Поред тога је врл.о знатна ствар за школску књпгу, како ће се оно што је истинито и иотребито написати тако, да ученик то радо учи, лако научи и дуго иамти. Још је и данас у овијем стварима тодико незнање, да се не зна, ко је пијан а ко је тријезан, а писање шкодскпјех књига обично много наликује на просту трговину, 2 ) Понајвише не вриједе скоро ништа ни оне књиге, које су напнсали „знатни" научници, а то је за то што је ова ствар тежа него што је обична „наука" и шго људи имају своју „струку", а за остало знање много нв маре, премда им је и то врдо потребито. Тако се може разумјети, за тпто су онако знатни људи у лингвистици, као што су Е. Бругман 3 ) и Б. Делбрик, 4 ) учинили велику погрешку и с неком хвалом сноменули познату Курцијеву куаусару за коју је право Кригер 5 ) казао, да је „јаттегПсћез Висћ." Тешкоће су раз шчне и то: 1. ТешкоЛе у иитању о истинитости онога што стоји у граматикама; тако н. пр. не знамо поуздано, како се у актив. футуру казивала нерфективна и имперфективна радња. Што у школскијем граматикама стоји да футур у глагола може имати перФектнвно и имперфективно значење, то је погрешка. 2. Тешко&е у иитању о аотреби онога што стоји у граматикама за школе; тако је н. пр. 25-ти = леџптос хссс а1ховт6д а1хо(Ттдд хиХ тс&џпто: е1хо(Ттдд пбџптод.

г ) Већ сам на неколика мјеста показао, како се у нас пишу шкодсве књиге (и како се иреводи). Види Цросв. Гдасник 1900 стр. 158—66 и 1901. стр. 903—7. (1899. г. стр. 7—10). Кад ко види, да неки оцјењивач неку књигу хвади и нрепоручује, то скоро

нигда не доказује, да је та књига заиста добра него да одјењивач не разумије тога посда.

а ) СгНесћ. вгатт. 2 (1890) стр. 8: » Уоп Аеп ЗсЋлпдгаттаНкеп ве1 6. Сиг41и8' 6г1есМзеће 8сћи1§гатта(;1к, 1852 (зеИ(1ет оГ4 теДег аи%е1е§(;) ег^аћп!, лтеП 81е сКе егб1;е -дгаг, ^екће сИе Ег^ећшззе (Зег На^огхзсћ-котрагаИтеп ВргасћЈогзсћип^ тег\тегШе, ипс1 (ЈатИ (1ет Ве1пећ с1ег ртесћ. бгаттаМк 111 ипзеги 8сћи1еи е1пе тззепзсКаЛНсће НаНип§ §аћ.* Можда је сам Вругман опазио, да ово није истина, на је ове ријечи изоставио у 3. изд. 1900.

4 ) ЕшШкшјЈ ш Даз ЗргасћзккИит (1893) стр. 40. »На! 81сћ веше ртесМзсће 8сћи1дгатта(;јк аисћ аиС (1еп ДеШзсћеп Оутпаз1еп тсћ(; ^ећаИеп, во ћа! з1е (1осћ У1е1 с(аги ћеј^е^га^еп, (1еп Аћз4ап(1 Хотзсћеп (1еп Већгеи Лег 8сћи1е ипс! (1епеп (1ег ЛУ188еп8сћаЛ &епп°;ег ги тасћеп'"!

5 ) бпесћ. 8ргасћ1ећге 1иг §сћи1еп. II. ТћеИ, II Не№ (1871) стр. 201.