Просветни гласник

690

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Једни имају само први случај (Ггапке-Ватћегд), други ирва два случаја (ГгИгзсће, Нт1пег, Косћ, а тако и Кићпег- В1азз) а трећи сва три случаја (Сгег1ћ 1892, (Неггтапп), Ка §1, КиЛг-ГпезепЛогб' и Кги^ег 4 1861. г.) Овакви се бројеви по свој прилици не налазе често у писаца. У атичкијем се натписима употребљава само први случај 6 ) а први ће случај бити и иначе најобичнији н. пр. Тћис. 1, 108, 1. 3, 68, 3. 6, 4, 3. Хеп, Не11. 1, 2, 1. (исп. Не11. 4, 6, 6. Тћис. 1, 87, 6. 2, 2, 1. 5, 56, 5. 81, 2. 83, 4. 6, 7, 4. 93, 4. 7, 18, 5. 8, 58, 1); примјере пак за сва три случаја спомиње X. СтеФан у свом рјечнику (1572. V. 211.) из Атенеја и то за други и трећи случај само по један примјер. У Атенеја има више примјера за та два случаја н. пр. тдкххобтдд хсс1 тцСтод р. 271 (1. т(>1,сс)ео(Гтод хси леџтттод р. 144 Ј. (сГ. 248 е) тдис/совтдд п&џптод р. 527 1'. таввидссховтдд тц(тод р. 517 (I. тев&адау.осттдд ттеџтстод р. 436 1). Дакле би требало, да у Кинера и Бласа стоје сва три случаја, а да статистика тијех бројева покаже из књига, које се обпчно у школама читају, шта треба да стоји о том у школској граматици. 3. Тешко&е у методици. Кад знамо, да ни Кант") ни Херберт Спенсер 8 ) у својијем књигама не спомињу ни онијех стварн, којо су већ Аристотелу 9 ) биле иознате и врло су поуздане као н. п. правила о удруживању мисли (о „асоцијацији идеја"), шта се онда можемо надати од каква незнатна човјека. Загребачки проФесор И. К. Шврљуга каже у предговору талијанске граматике од АдолФа МусаФије (1886) стр. У.: „ТЈ 1и зат з\тћи тпо§о з1о-уп1са рго1Јз!ао, пе ћ1 Н зе зћос1пој те^осИ с1от1зИо." Може ко рећи: Заиста је жалосно, да нроФесор и књижевник на свршетку XIX вијека мисли, да се метод може из граматика научити или да је граматика наука о методу. Ја ипак морам овога човјека бранити од прилике овако: И ако тај човјек о методу не зна више од сељака, опет је много напреднији од многијех универс. проФесора и „научника", који нити што знају о тој ствари нитп имају од природе толико разума, да би зпали, да то није једно те исто, учи ли се нека ствар овако или онако. Књиге, 6 ) Ме18*егћап&, бгашгп. (Ј. &№. 1пзсћг, 3 164. ') У књизи: ХЈћег Ра(Ја§о§1к (1803). 8 ) Н. брепсег, Етаећип^ т §е1б1ј&ег, кНШсћег ипс! 1е1ћНсћег Нтв1сћ4. (1881 и 1898 1 ). II. Сар. стр. 87—164. 9 ) Пер1 џџгјџцд ха1 агаџп'јсесо$.