Просветни гласник

698

просветни гласник

29. Сви поменути граматичари — осим Хермана, а у Хардера нема о том ништа — спомињу измишљене облике <гта2те, сригте (једни поред. тога помињу и праве облике атиСцте, сриСуте итд.). Треба имати на уму, да у атичком дијалекту у 2. лицу плурала оптатива нема облика на -сите од деа слога. 52 ) 30. Нознато је н. п. из Пасовљева рјечника I, 2 (1847), да глагол хитибао&агеш не значи сиавати (зсћМеп), 53 ) а то доказују и ове ријечи из Платона, РћаеДо 71 с. с1: „тш гсгггг т/, ИуигтСог, шстлгд тм Иудцуо(Јегиб тд хи&егјдеср; ... То тед-гагсл, К(рг[. . . Хеуоо де тд џеџ ха&ег>бе1,г, тд б' ^удгјуодегис,, хи1 &х тод хи&еибем тд ИујЗ-гјуодери/, уСууевУил у.ил ех от> еудгјуодегил тд хи&егбе/,V хил тид уегес>е1с иуто1г ттјг џег хитибир Зигем е1ги1, тгјг Ј 5 игеуеСдеад-ил." Узрок је овој погрешди то што се мислило, да хатибиц&иџем стоји нрема хитибиу&етг (= заспати) као^ н. пр. рогХе^еш (бпти савјетник) нрема роуХебаси (постати савјетник). 31. Не треба глаголе на -(С)Охш(-С<5хоџил) пазивати џнхоатив. глаголима, 54 ) јер им је значеље — као што право каже Г. Мајер, бпесћ. бгатт. (1880) § 505. § 508. 1896. г.) — „гит к1етв1еп ТћеП 1псћоа1;1\ тв , 55 ) 32. Дијељење глаголске радње по трајању. Курције каже у § 484: „Вег 2е11аг1 пасћ 181 еше Напс11ип§ сп!№ес1ег а) сЈаиегш! г. В. срепуеср Шећеп, 81сћ аи! с1ег Иисћ! ће!тс1еп ос1ег ћ) ет1ге1еи<1 г. В. ср^уегр епННећеп, сНе Иисћ!; ег§геНеп, ос1ег с) ^о11еп&е1 г. В. лесреууе^и^ епШоћеп вет, 111 81сћегћеН: 8е1п. Апт. Мап- капп сПе еЈп1ге!епс1е НапсПип^ с!ет РипШ, сНе <1аиегпс1е с1ег 1/гте, (Не то11епс1е1:е е1пег §е8сћ1оз8епеп Р1ае1ге уег§1е1сћеп." Тако сви поменути граматичари дијеле глаголску радњу по трајању на троје, а неки од њих имају друге погрешке и употребљавају друкчија имена.

52 ) Кићпег -В1а88, АивГићг!. бгашт. (1ег §г1есћ. бргасће. II (1892) § 214. 1 и § 289 (стр. 210). 53 ) Као што кажу: СшЧшз § 322. 15, Наг4е1 § 126. 12, Ггапке-Ватћег^ (1885) § 95. 7. 6-егЉ (1884) § 187.13, Неггтапп § 108. ћ) 5, Шпкпег § 208. 19, Ка§1 (1889 и 1895) § 125, (1899) § 112, Косћ § 63. 13, КигСг п ГпезепДогв § 167. 4, Шг1е § 122. Само КгИгзсће каже »ката,-ба$9-иг-о всћМе еш (< и Ватћег^ је 1893. год. додао »еш«. 6ег1ћ (1892), Нагс1ег, Ка§1 (1884) и 08Јегтаип-1)гу#а8 и не спомињу тога гдагола. СигШгз каже: всћМе (пћНсћ пиг ката-бардаги)«-. 51 ) Као што тане: Наг1;е1, ГеГсћИп^ег, РгЛгзсће, бегШ (1884 и 1892), Неггтапп, Ка§1 (1884, 1889, 1895 и 1899), Косћ, (који право каже, да је то име према лат. глаголима на-«со) Оз1егтапп-Бгу§а8, ХЈћ1е. Погрешка је и оно, што кажс НЈпШег. 55 ) Види у К. Бругмана, Опесћ. Огатт. 3 (1900) стр. 10 1 : »Баз РгаезепнбиШх -ска ћа( те /Заоисо = ап §ассћат1 и. а. ће-етегзеп П1сћ4 уоп Наиз аиа 1ПсћоаИтеи 81пп, егв1; (Не та4епе11е Вес1еи1ип§ уоп уураохо и. а. Мћг(;е 1ћш (Иевеи 81Ш1 ги; ш \уеН ћбћегет Мазз а1в т Опесћ. таиг(1е —всо т Ба4. уоп (1ег8е1ћеп ОптсПа^е аиа (сгеасб, ас!-о1е8сб) зсћорГепвсћ«.