Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

699

Овдје ћу мало више говорити о тој ствари за то, што је та диоба рђава и у К. Бругмана. 56 ) Он каже да „акција" може бити: рипкШеП, киг81У, 1егтша1лу, КегаИу, рег^екИзсћ и рег&кИу. Премда иасти стоји ирема аадати као саградити према градити , ипак је по Бругману у глагода иасти „терминативна акција" а у глагола саградити „перфективна". Погрешка је у Бругмана настала тако, што је он дијелио глаголе сад по трајању глаголске радње сад опет по томе, како стоји иерфективан глагол према гошерфективном п. и. глагол је саградити постао од са.+ градити (ег84е1»еп: 8^е1§еп). Бругман је узео двије осмове за диобу налоредо у једном дијељењу као п. п. кад би ко људе дијелио овако: а) дуге главе б) кратке главе... в) бијеле коже г) плоснате косе итд. Делбрик 5 ') има право, кад каже, да је у Словена у овој ствари рђава терминологија н. п. ми кажемо, да се глаголима заијевати и исијевати казује „перфектпвна" („свршена") радња, премда заијевати не значи свршетак него иочетак радње. У Словена је заиста погрешка у терминологији, али није у ствари — осим у некијем ситницама. Трајање се неке радње може приказати цртом. Можемо помислити, да је црта састављена од много тачака. Свака тачка значи јсдан тренутак у времену. Глаголска радња може трајати или један тренутак или више тренутака; према томе се могу глаголи дијелити на моментане (тренутне) и на немоментане. За прве глаголе ми данас обично кажемо „иерфективни" („свршени") а за друге „имперФективни" („трајни"). Како то вриједи за наше глаголе тако и за грчке. 33. 1трег['есгит пе еопа1и (или сопаШз) спомињу СиИлив § 491. 2, Наг1е1 § 195, ГгЉзсће § 109, ОегШ § 272, Неггшапп § 210, НшШег § 361, Ка§1 § 187 (1899: § 165), Косћ § 99. 2., КшЉ и ГпевешЈогИ § 258, 8еуб'ег1-Ват1зег»' § 74. Ови писци за то спомињу Јтрег&с^шп (1е сопа!и, што мисле, да у том случају имперФекат има неко особито значење, а то није истина него имперФекат има као и у латинском језику свагда само једно значење н. п. ^ УсУоу = давао је не само у овој реченици: (ФСАтлод) ' АХогртјјоу &б(боу, б да (Лгцгос&бргјс) алауодеге /л?ј Хсс^^агесг (Аезсћш. III. 83.) него и у свакој другој, јер има много примјера, који ово нотврђују, а нема их који говоре против тога. Оваки примјери стоје у Кинера и Герта I. (1898) стр. 141—2. Ови су примјери згодни за то, да се нокаже, шта управо имперФекат значи, а писци, који мисле, да у овакијем примјерима имперфекат има неко особито значење, не знају, шта управо ово вријеме зеачи.

бе ) бпесћ. бгат. 3 (1900) § 532. а7 ) УегдШсћ. 8уп4ах. II (1897) стр. 146