Просветни гласник
4
БЕЛЕШКЕ ИЗ НАУКЕ И ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ
Чеси о модерној школи. — Како се школа развија, о томе се овако изражава један учени Чех. 1. Школа се демократише. Постаје с даиа у дан у све јачој мери опште училиште, за све и свакога. У другој ноловини XIX столећа постала је настава код свију напреднијих народа обавезном, а тиме и народном, јер у њој сви добивају образсвање у подједнакој мери. Народном постаје почевши од универзитета па на ниже. И предавања у школи држе се на народном језику. Данашњи покрет народни иде против класидизма. Школом се наука популарише, а оиет науком ваља да се изједначи и разлика у учитељству. Наука продире у народ гаколом и преко учитеља. 2. Школа иостаје арактичном. Супротно школн класичној, постаје школа модериа, практична; техника, реалке, школе индустријске, трговачке и земљоделске. Огромие масе устају против латипског језика и аристократских идеала. Траже се школе радничке. Па зато модерна школа с дана у дан све јаче лостаје угледна радионица. Школа у своме наиретку постаће узор фабрике, земљорадње и свега онога, чега народ треба. У оној мери, у којој ми долазимо до уверења од колике је важности рад ио човека и друштво, школа ће се развијати у расадник радова. 3. Модерна школа иостаје научном. Оаа то јест постаје народном институцијом, постаје за све важна, иотребна. Оно што с& тврдило о вери и држави, вреди и за науку. Она постаје ауторитет. Отпре је одлучивала држава, папа, цар у свима пословима, но данас одлучује наука и њезини иредставници. Моћ науке и сазнање новога доба лежи баш у томе, што наука находи опште иризнање као велеважна за све људе. 4. Школа се саецијалише. Напредак науке зависи од поделе њезина рада. Бо томе се и школа управља и дели на струке. Па и учитељи се морају у раду своме специјалисати, то јест, морају код ученика истраживати њихове индивидуалне особине. 5. Уз школу иде и самоваспитање. Школа у много ирилика упозорује, шта људи треба да предузму у допуну свога васпитања. Ни најбоља школа не може дати оно, што би хтела свака мислена особа. 6. Модерна школа није више црквена, него државна, друштвена и иолитична. Тиме, што школа постаје практична, не може јој бити циљ теоријско зиање. Њезин циљ мора бити пун живота, било то с гледишта инди-