Просветни гласник

РАДЊЛ ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

сумњивијега укуса, итд. Сад, у овом делу, Г. Цветић је мало друкчији. Досада је имао интригу какву такву; сад нема н>е, а остало је задржао. Њему је пала врло несрећна ндеја да драматише једну биографију. Он јс, истина, и сам видео да је тиме далеко од драме, и ставио наслов „комад", алн наслов овде најпре не извцњава, а после и не помаже ништа. Нека се узме ма који иаслов, ствар тиме ништа не добија. Ово је, дакле, једна биограФија, подељена у пет чинова, која обухвата цео живог драмскога јунака од рапе младости до смрти. Сви важнији момеити тога живота представљени су сваки у по једној слици; један је, не зпа се зашто само један, представљен и на завеси („Главна завеса: Милош Велики, као дечко од 14—15 година, међу својим стадом, овпама и јагањцима, на Златибору", каже се на стр. ЛЧ.). Један део ових слика јачи је, више истакнут. То је опај који обухвата време до 1815 годипе; скоро три прва чина. Предмет тих слчка, наиме устанак српски лод војводом Милошем Обреновићем, обрађиван је у нашој драмској књижевности и даје се драмски обрађивати. Што се Г. Дветић на њему није задржао, чудно јв. Даје само тај предмет обрадио, он би начинио драму исте вредности које су и г^егове раннје, и не бн долазио у непрплику да сам својем послу тражи извин.ења у насловпма. У том више истакнутом делу комада, слике представљају ове моменте из жнвота драмског јунака: Бој код Ужица, Па Забрежју (1813 год.), Предаја (Серчесми), Хаџи-Проданова Буна (овим се завршава I чин); У клопци, Пред Сгамбол каппјом; Устанак 1815 (овим почиње III чин), На Љубићу, На Иожаревцу, После Дубља, итд. Са колико су вештине те слике изведеие, нека пам послуже анализе понеких од њих. Узмимо слику „У клопци". Ту је представљеи онај познати историски догађај из жпвота нашег драмског јунака кад се он, ухваћен у клопку, задржан у београдској тврђави код Сулејмана Скопљак-паше, ослсбоди Турака који су намеравали да га убију, н оде у народ да набави откуп за робље српско у Турака. Моменат овај важан је одиста, и требало га је унети у драму. Он представља и једну мучну прилику у којој се драмски јунак налазио. Ту је прилику требало наравно тако представити да се внди сва озбиљност положаја, и цела стратагема драмског јунака да се ишчупа ог Турака који су били и лукави, и мудри, и знали шта хоће. Г. Цветић, међутим, представља Турке тако наивне да нх може н свако дете преварити. Најглавнија је ствар ту да се Турци увере да ће им иаш драмски јунак извршпти што је обећао (донети откуп), да нађу потпуно снгурне гаранције за то, да га дотле не пусте док у то не буду сасвим убеђепи. Међутим, код Г. Цветића, нико од Турака и не запита јунака, ни једном речју га не запита хоће ли се он збиља вратити са откуном и харачем, него га пусте као и да не знају да је „лукава то змија", као да се не сећају шта су пре тога о њему рекли. Кад наш јунак каже: „А за ђурђевски данак, пустиће ме мој ноочим у народ да скупим и донесем (пешкеш)", Сулејман само запита: „Главом ти?"; а кад добнје одговор: „а кад сн нримио харач мој из других руку?", он само одговори: „бива, истина је", и, иосле још неколнко речи у којима нема ни помена о поменутоЈ гаранцији и њеном тражењу, он га пушта на слободу. Еолико су год Турци овде наивни, толико је наивно и Г. Цветићево цртање карактера и ситуације. По невештини цртања, Турци су ту испали марионете, никакви живи створови. Требало је начинити да су Турци жељни злата, и Г. Цветић ево како их као такве карактерише. Ћајапаша иомене Сулејману: „...а хазне су нам празне" (у загради стоји „уздапе