Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈ МИЕШСТАРСКОГ ПЗАСЛАНИКА

29

стре, наставницима за уложени труд и за савесно вршен.е њиховлх дужности, и поучио сам учитељске кандидате о њиховом будућем раду у школи и народу. — У вече сам био на заједничкој вечери свих наставннка и свих ученика учитељске школе, да бих још боље упознао љихове међусобне одношаје, и ту сам се такође уверио, да су ти одношаји искрени и симпатични, што је носледица правилнога васпитавања. Ово се последње огледа и у леиом понашању ученика и у њиховом слободном кретању у школи и ван школе. А овоме је припомогло не само слободно дружење, него и заједнички рад у њиховом друштву „ Узданици", и вечерње забаве, које они четће приређују и за ширу публику. II ја сам присуствовао једној таквој забави, која је учинила нријатан утисак на мене. —

С тога, у име госаодииа Министра, који ми је поклонио своје поверење, слободан сам изјавити захвалност господи наставницима; а господи учитељским кандпдатима честитам леин усиех, којп су показали на учитељским испитима. Вама, Господо Кандидати, хоћу нарочито да кажем неколико речи, при растанку Вашем с овом школом. Ви сте овде провели четири године као државни иитомци. Ви сте били обезбеђени с материјалне стране, те сте се могли сасвим посветити школским пословима. Према Вама су г. управитељ, г. васпитач и остала г. г. наставници пријатељски поступали. Тим су Вам олакшали не само учење, него и живљењо у овом заводу. Такво поиашање могу имати само они људи, који с одушевљењем и пожртвовањем вргае свој васдитачки позив. Ви сте били срећни, што сте имали такве људе за васпитаче и наставнике. С тога је сасвим природан захтев, да Ви и даље одржавате ове досадашње, тако рећи, породичне везе, и да и доцније останете у духовној заједници с овом школом. А парочито сте дужни сачувати трајну захвалност према г. управитељу ове школе, који је овако лепо уредио овај завод,. и који се родитељски старао о Вама, жртвујући при том не само своје обичне животне угодности, него и здравље своје. Кад одете из овога завода, иа уђете у друго и друкчије друштво, имајте на уму, да је Ваша елобода у њему јога више ограничена, него у овој школи, јер од Вас се захтева онакво понашање, какво приличн образованим људима. А образовани људи пазе на себе, на своје владање, на свој говор и на све остало у животу —• много више, него необразовани људи, и што се овима и прашта, то се онима не може опростити. Покажите свуда, својим радом и својим животом, да сте били нрави иитомци ове угледне школе, која образује ваљане српске учитеље. Еад постаноте учитељи, сетите се онога, како сте овде учили: да је учитељска служба тешка, али алеменита, и да Ви, примајући се ове службе, примате и велику одговорност на себе, и то одговорност нрема породицама својих ученика, према општини и држави, нрема народу и цркви, и одговорност према својој савести. Ви сте се у овој школи навикли на савесно вршење дужности. Продужите тако и у самосталном раду у својој школи. Будите „ душа " своје школе, душа која покреће младе духове на правилан рад! Будите „ сунце" својим ученицима, сунце које светли јасном светлошћу научне нстине, и које, у исто време, загрева благом топлином моралне доброте и узвишене лепоте!