Просветни гласник

36

ДР0С5ИШ1Г ГЛАСНИК

витак апсолутизма, просвећени ансолутизам итд. нрелазе границе зассбних историја Италије, Германије, Шпаније, Француске птд. С друге стране не само у историји сваког таквог појава за сеое него и у целој историји новога времена, узетог у целини, поједини народи имају неједнак значај, при чему видна удога једне илл друге земље у историји једнога појава, ио некад не даје још тој земљи права да буде издигнута у опште на прво место. У историји хуманизма првенство припада Италијн, у историји католичке реакције веома видну улогу играла је Шпанија, но у другим покретима њихово суделовање било је толико незнатно да наравно према њима са светско-историјске тачке гледишга и не може се имати таквога интереса као према Инглеској, Германији и Француској. Одвајајући у засебни курс отачаствену историју ми то радимо с националног а не са светско-историјског гледишта. Но и са ноелеДњег гледишта у курсу опште историје треба да се пз целокупности историјских народа издвоје они који су играли у њој иарочито важиу улогу, наравно не да из њихове исторпје стварају засебне курсове нсго за подробније разматрање њихово, не кидајући их из опште везе. Ми смо раније казали да ти народи треба да буду у старој историји Грци и Римљани, а у средњој и новој Французи, Немци и Инглези. Ако главни задатак предавања треба да буде разјашњавање њиховог светско-историјског зиачаја то се то не може урадити без подробнијег пзлагања њихове историје. А у историји наравно да све нема нодједнаку важност са светско-исторпјске тачке гледишта; па и у ономе што пма такву важност, увек има ствари које су важне само за историју даних земаља. Али ако по неки Факти сами по себи и иемају светско-историјске важности, ипак их у предавању треба изнети, јер су они нотребни за појимање Факата прве категорије или играју велику улогу у животу н судби овог или оног од великих историјских народа. С друге стране ако један Факат има у исто време и општи и месни значај (на ир. немачка реФормација или Француска револуција), то ученику треба разјаснити и један и други. Наравно да разјашњавање општег значаја каквог било појава може да буде само са светко-историјске тачке гледишта, али за разјашњавање месног значаја тог истог појава потребан је и подробнији значај те посебне историје, у којој је се дани појав јавио. Због тога светско-историјско гледиште и пе може бити сгрого и.зведено у предавању опште историје, и уџбеник тога предмета треба да у себи споји општу слику развитка човечанства с иојединим сликама развитка неких народа, нарочито важних са светско-историјског гледишта. Још једну примедбу о томе предмету. Из предавања историје ученик треба да изнесе не само општу представу о светско-историјском процесу наго и о томе како у опште бива историја појединога народа. Понављам да је ову најзгодније познати ио примеру своје земље,-али и за израду