Просветни гласник

ИАУКА И НАСТАВА

37

опште представе о продесу развитка у опште појединих народа, врло је важно нмати пред очима неколико примера појединих историјских еволуција. Те примере може дати уџбенпк опште историје у подробнијим излагањима грчке, римске, Франдуске, немачке и инглеске историје. Вођењем и помоћу наставнпка ученик добија могућност да упоређује међу собом историју античких држава са историјом нових, грчку историју с римском, западно-европску с руском а тако и историју западних народа међу собом. Најзад и с националног гдедишта неке поједине историје могле би се истаћи у општој исторпји више него што би се то могло допустити са светско-историјског гледипгга. Говорећи то ја имам на уму Византију, Словене и најбли.ке суседе Русије, алн држим да се не треба дати сувише занети тим гледиштем. Наравно у својим уџбеницима. историје ми не можемо до тог ступња занемарити грчко-словенски свет, као што се то ради у западно-европским уџбеницима, али не треба ни претериватн значај Византије и Словена, дајући им у уџбенику средње историје више места него што заслужују. Шта вшие ја бих казао да сва та знања из историје других народа, која имају нарочиту ва?кност за Русе, треба да се предају ученицима поглавито у вези с исторпјом Русије, па било то културни уплив Византије, и словенска етнографија и опште црте живота словенског, или разне појединости из историје Пољске, Шведске, Турске, које су потребне ради појимања руских историјских односа према суседима итд. Да резимујемо у мало речи све што смо казали у овој глави: 1). Отачаствена псторија треба да се издвоји у засебан курс п у свези с овнм треба давати знања из историје других народа потребна ради бољега појимања своје историје. А то, на жалост, чини се у мањој мери, него што би требало. 2). Уџбеник опште нсторије не треба да буде просто сума историја појединих народа, него нацрт светско-историјског нроцеса. 3). Ипак у уџбенику треба да буде изведено и систематско излагање историје неких појединих народа, који су нарочито важни са светско-историјске тачке гледишта. Сад је све питање у томе како ће се помирити у предавању историје ове две иоследње потребе. А томе питању посвећујемо идућу главу. VI. Систематисање псторијског иатеријала у уџбенику оиште историје Разматрајући обични распоред историјског материјала у уџбеницима опште историје, опажамо овај општи поредак. Историја целог старог дџба до пада западне римске имперпје пзлаже се по земљама, као да јекурс