Просветни гласник

38

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНВК

опште историје само делокуиност курсова историје појединих земаљз, На пример често се исгориј" Персије излаже сва док је није освојио Александар Македонски, за тим иде нсторија Грчке и јелинистичких држава, при чему се износе Факти и из римске епохе, а најстарија историја Рима износи се тек после тога, кад су учениди већ познали много доцније догађаје у историји Грчке и Истока. Сасвим други систем распореда дају уџбениди средње и нове историје. Она се већ излаже не по земљама него по већим или мањим периодима, при чему се историје појединих земаља цеиају на више мање ситне делове. У ирвом случају ученик има пред собом целу историју једнеземље, али нема опште слике онога што је се у опште радило на белом свету у датом периоду; у другом он боље схвата синхронистичност догађаја у разним земљама, али му је за то по некад веома тешко да везује у једну целину нараграФе, који се односе на једну исту земљу. Упоређујући дакле средњу и нову историју налазимо да систематизација материјала у средњој историји даје више посла него у новој. Ова се занима скоро искључиво једним светом: западном Европом, док се у првој параделно излажу историје три света — романо-германског, грчкословенског и мусломанског. Овде већ бива да се прелази не само иа пример од историје Француске на историју Инглеске, т. ј. од једне земље на другу у областима једног истог света, него и од запада на Византију и из Европе у Азију и Африку. Обе систематизације — и но земљама и по иериодима — имају своје умесности и своје неумесности. Расноред материјала по земљама мање одговара светско-историјском гледишту и доводи опшгу историју до просте суме појединих историја, али он не наводи ученика да непрестано прескаче из једног места у друго и даје му да прати од почетка до краја извесни целокупни развитак. На протнв распоређујући материјал по иериодима уџбеник допушта да се боље појми узајамна веза догађаја, који бивају једновремено у разним местима и тим самим тачније износи светско-историјски процес, ма да од тога штете историје појединих народа јер се њихова целина прекида ненрестаним прелазима од историје једног народа на историју другога. Тешко је казати који од та два начина треба претпоставити у педагошком односу, али је извесно да излагање по земљама ученици усвајају лакше него по периодима. У осталом, није питање у већој или мањој лакоћи за ученике: важност имају у том случају осим педагошких обзира и обзири научни. Наравно да од воље писаца уџбепика не зависи један распоред материјала за стару историју а други за средњевековну и нову. У ранија времена, кад се уиореде с доцнијим епохама, деловао је на историјској нозорници мањи број народа, њихови узајамни односи нису били тако чести и постојани, и улога свакога од њих у историји цивилизације по-