Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

наставник врло добро зна каква је у том односу тешкоћа за ученика ередтт.а н нова исторнја. Ја мислим да и озбиљни иисци нсторијскнх уџбеника тако исто увек наилазе на врло велике тешкоће пристунајући систематизацији наставног материјала средње и нове историје. (НДОТДВИЋЕ ОЕ).

КАКВА НАМ ТРЕБА ГРЧКА ГРАМАТИКА?

(НАСТАВАК) 38. Знатно је правидо за граматику казао Коменски 61 ): „ А1з ШсМбсћпиг, "теекће ће1 <1ег Аић(;е11ип§ тои Ке§е1п Шг етпе пеие бргасће Јев!§ећа11еп 181, пшзз сИе ћегеИз ћекапп1е Зргасће ^еИсп, зо (1а88 пиг ги 2еј§еи 181, теекћег ХЈп1ег8сћ1ес1 /\\'Ј8сћеп јеиег ипс1 сИезег тогћапЛеп 181". „Бепи с1аб ветејпбате ги \у1е(1егћо1еп, 181 шсћ1 ииг иппМг, 80п<1еги 80§аг всћасШсћ, тееИ ез (1еп 6е181 с1игсћ <1еп 8сћеш §г6ззегег \УеШаиК§кеИ шк1 Аћ\\е1сћип<т, а1з 111 1 гк 11 сћке 11 \огћашЈеп, аћзсћгеск!. 1п Иег §песћ1бсћеп бгаттаИк ћгаисћеп 2. В. п1сћ1 (Не Наир1- ипс1 /еИ\у5г1ег, (Не В1ецип28- ип<1 2еШ:огтеп ес. ћедгШИсћ аи{'а пеие ћезИтт!, ос1ег зупкакИвсће Ве§е1п, \\е1сће п1сћ(8 Кеиез еп1ћа11еп, шес1егћо11 ги теегс1еп г \\ еИ 1т тогаиз ап^епоттеп тгс1, с1азв з!е уег81аш1е11 теегс1еп. А1зо ЉеИе тап а11е1п (1аз тИ, №01111 с1аз СпесћЈвсће топ с!ет бећгаисће с1ез Ва1е11пзсћеи, а1з с1ет Векапп1еп, аћ\\ г еЈсћ1. 1Јпс1 с1апп 1а881 81сћ сИе §аше §песћЈзсће ОгаттаИк аи! е1И1§е В1а11ег 2изап\теп21ећеп, ипс1 а11ез \\'1г(1 с1еи1Исћег ипс1 Геб1ег зеш". 39. Методика каже, да мпоге ствари треба изоставити из граматике и то једне за то што ништа не помажу при учењу језика, друге за то што очевидно сметају при учењу, а треИе треба или сасма изоставнти из граматике или их штампати као незнатније ствари на крају књиге. Дакле: 1. Скоро сва правила (законе) о промјени гласова треба изоставити. Она правила, која нијесу ни мало сумњива, а ученик их може лако разумјети, могу се додати на крају књиге. Методично правило „треба ићн од простога к сложеноме" треба овако тумачнти: Треба иКи од најиростије иотиуне мисли до пајсложенијс. Кад би се морало почети са гласовима па „ићи од простога к сложеноме", онда би требало пријећи на коријене, па на основе, па онда на облике, али треба знати да многи облици и многе ријечи, које се не

6 ') Оговве ХЈп1егпсћ4б1ећге (Ра(1а{?о§. ВЊ1. III) 1871. стр. 188.