Просветни гласник

НАУК1 Н НАСТАВА

мијењају, немају сами за себе никаква смисла (да и не говорим о гласовима, коријепима и о основама) н. п. ген. синг. кости, стола, приједлог с (са) итд. Ни у једној поменутој граматици нема тога, него неки писци немају правила о гласовима, а други прелазе од гласова одмах на облике. 2. У облицима треба изоставити измишљене облике контрахов. глагола, а тако и све облике којп нијесу атички. Онда отпадају и правила о контраховању тијех глагола, јер та правпла не могу ништа помоћи, да се лакше уиамте облици овога или онога контрахов. глагола. 3. Није потребно у облицима дијелити правилне глаголе прве конјугаццје на четири (или на три) врсте као што раде неки писци н. н. Курције, јер то ученику ништа не помаже при учењу самога језика н. п. глаголи се на -ттш (-ааш; једнако конјугују, свршивала се основа овако или онако (осим неколико изузетака). 4. Треба изоетавити иреглед облика арве конјугације, који пишу у граматикама неки писци н. п. Курције. Преглед треба да буде оно, одакле ученик учн. Не треба најприје ствар замрсити, па онда одмрсивати, да се добије Ћ преглед ". Ову погрешку имају не само многи ппсци школскијех граматика него н О. Вилман, 68 ) који каже: „зо иасћ аћзоШег^ег Копји§а1лопз1ећге (1аа 2егп88епо 2и8атшеп2иШ§еп, (1аз Уегзсћоћеие /игесћ!гигискеп". 5. Од глагола и адјектива уз које стоји други аадеж нсго што је у нас, (спомињаћу латинске нримјере, јер ово вреди и за латннску и за грчку граматику) неки нишчићи састављају нјесмицу, да је ученици уче на памет оиако као ап^е, ари(1, а<1, аЛтегвиа итд. Разумијева се да је ово дјетиња погрешка. Ми можемо знати и њемачки и Француски, а да не знамо њиховијех приједлога у пјесми казати. Знамо и српски говоритп, али опет не знамо нашијех прпједлога на иамет казати ни у ијесми ни изван ијесме. Можда смо ми по мишљењу тијех пишчића велики грешници, кад не знамо у пјесми казати ни својијех приједлога. То нам није ни потребито. Нама је потребито да знамо, шта значи овај или онај приједлог. Кад будемо учили њихово значење. не смије стајати ап!е иоред ари(1 итд., него н. п. аи1е норед роз1, ас1уегзиб поред соп!га итд. Те нам дакле пјесмице нијесу ни мало нотребите у граматици. За тијем се казују зиачења тијех глагола (и адјектива) и онда примјери н. п. Ј чј Н сз {'огШпа а<1итаЛ. Овакве реченице нијесу потребите, јер ако ученик разумије, кад мусенапише: шуаге аИ^иеш — помагати коме итд., онда не треба још тумачити новнјем нримјером: Еог1ез 1'ог1ипа асИита!, а ако не разумије, онда би требало за сваки глагол и адјектив написати по једну реченицу за нримјер. Ни једнога ни другога нема ни у једној школској граматици, које су ми иознате. Ја мислим, да ученик разумије примјер шуаге аИдиеш = помагати коме, дакле

6В ) ОПо ЛУШтапп, Б1е КМакИк а1з ВхШип^вЈећге. II (1889) стр. 409.