Просветни гласник
ПАУКА И НАСТАВА
59
на жадост његовса теорија није нашла одзива код његових земљака; на нн сам Погендорф није хтео примити чланке, које је Мајер наиисао у духу своје теорије, да се штампају у Аналнма за Физику и хемију, а то из проста разлога, што се Мајер при извођењу своје теорије послужно дедуктивиом методом, која је онда код Физичара омрзнута била, јер је дедуктивна метода науци впше штете но користи приносила. Ну на срећу саме науке Мајеров закон нашао је одзива у Енглеској. Џул Прескот, пивар у Манчестру, много се занимао физичким огледима; а баш пред ово доба изводио је огледе ради остварења употребе електромагнетизма за покретну силу, па је том приликом огледима извео свој закон о односу пзмеђу топлоте и галванске струје, који је завон 1840. г. јавности предао. Еако се Џул баш око оно доба занимао постављањем односа између сила, кад је Мајер свој закон објавио, то му је овај закон у згодан час дошао и одмах је покушао да га огледом изведе. Првп оглед за овај циљ био му је произвођење нндукционе струје обртањем магнета, па је овом прилпком дошао на мисао, да изведе бројну вредност нзмеђу механпчког рада п топлоте произведене радом при обртању магнета, те тако је 1843. г. већ могао да преда јавности свој „закоп о механичкој вредности топлоте". Џул је на више начина огледима изводио поменуту вредност и нашао је за њу у средњу руку број 424 у метарским мерама, којп је број и дан дањп у опште примљен. — Тако је Џул индуктивним иутем дошао до оног резултата који је Мајер раније дедуктивним путем постигао. Џуловим радовима је закон о механичкој вредности тонлоте сјајно потврђен и свуда примљен. Мајер и Џул су овим законом једпом за свагда еманациону теорију топлоте скипули са дневног реда, јер је истим законом јасно посведочено, да је и топлота у маси тела неко кретање, пошто се у кретање може преобратити и из кретања може постати само кретање, а никако материја. Законом о механичкој вредности топлоте учињеи је огроман напредак у топлотној теорији, јер је овим законом сјајно потврђено да је топлота у маси тела неко кретање. Овај је закон од пресудна значаја и за целу Физику, јер се његовим открићем поставио и „принцпп о одржању енергије", који је Хелмхолц извео и 1847. г. објавио. Чедо овога закона је механичка теорија топлоте, која је основана на два главна правила. Прво главно правпло ове теорије је сам Мајер-Џулов закон о механпчкој вредности топлоте; а друго главно правило је оно које је Еарно раније поставио био и које гласи, да се температура тела на рачун сопствене тонлоте тела не може сама по себи повисити.*) Сама пак механичка теорија топлоте је једна огромна теориска зграда, која се развила дедуктивном методом из ова два главна правила уз при-
*) Л\ г 1пке1тапп, Нап(1 1шсћ с1. Рћу81к, 27. 1де?.