Просветни гласник

60 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ломоћ других физичких теорема и хииотеза. Али при подизању ове зграде аени зидари, творци ове теорије, нису се задовољили тим што се дошдо до убеђења да је топдота неко кретање, него су ово кретање и прецизовали, додавши према исказаном мишљењу сдавних Физичара у почетку прошлога века, РумФорда, Девиа, Јунга и Амнера, да је топлота у маси тела треперење молекила самога тела, па су, строго придржавајући се ове ирецизио исказане хппотезе о суштинп топлоте у маси, почели при даљем развићу мех. топлотне теорије улазити у чисту дедукцију, — ма да закон о механичкој вредности топлоте баш ништа не спомиње о каквоћи кре.тања које нам топлоту представља. По механичкој топлотној теоријп пела топлота коју тело у себе прима, распоређу.је се на два дела, од којих један део остаје у маси и зове се по Клаузију „енергија", а други део троши се на вршење спољашњег рада; од ове „енергије" служп једа.н део као унутрашњи рад масе ради савлађивања кохезије, а остали део скупља се у маси као жива сила молекила којом псти самостално трепере; а сама жива сила молекила по Клаузију је представнпк ираве топлоте у маси. — Ова хипотеза о суштини топлоте у маси овладала је потпуно механичком топлотном теоријом; на основи ове хипотезе изведена је и динамичка теорија гасова; на истој основп је Клаузије објаснио и агрегатна стања као и појаве које се збивају при згушњавању и разређивању гасова. Па како је баш ова хипотеза за објашњење суштине топлоте у маси језгро механичке топлотне теорије, то бацимо на исту хипотезу један летимички критички поглед. Ако је молекилна жпва сила доиста права топлота у маси, онда ће њена величпна представљати коликоћу праве топлоте и од ње ће зависити температура тела. Али кад би ово у нстнни било, онда би при истој температури сва тела имала једнаку коликоћу молекилне жнве силе, мау ком агрегатном стању била, јер по механичкој тонлотној теоријн температуру тела одређује средња вредност живе силе молекилног кретања; ово је јасно исказано у динамичкој теорији гасова, где је апсолутна темиература сразмерна живој сили гасних молекила; истојетако Клаузије у својој чувеној расправи „ Сћег сНе Аг1 с1ег Вевде§ип§, \уе1сће т«г ЛУагте пегтеп"*) јасно навео, да вода у течном и парном стању при исто.ј температури крије у себи једнаку количину молекилне живе силе. Али је ово последње иравило противно искуству, јер се из низа примера може ово одмах познати. — Да се килограм леда при нули Целз. претвори у воду при истој температури, потребно је да се утроши 79,25 килограм-калорија топлоте; ово је топлота топљена леда. Ова коликоћа топлоте претворена јеурад којим се уништила кохезија леда; а по закону о одржању енергије овајрадније изгубљен, него је остао у маси растопље-

*) Ро§{*епс1огв:', Апиа1еп В<1. 100.